Neka pričaju šta hoće o Michaelu Jacksonu – a Bog zna da ima mnogo toga da se kaže – on nije bio dosadan. I imao je stila. Pa zašto onda film “Michael” tako bolno oskudeva u svemu što je baš njega učinilo “Kraljem popa”?
Ova sladunjava, gotovo pobožno farsična biografija po svemu sudeći biće jedan od najgorih filmova 2026. godine – ponajpre zato što je ukinula sve što bi moglo da se smatra “dramatičnim“.
Loš je. Loš je. Stvarno, stvarno je loš. (You know it.) Producirali su ga njegovi rođaci i bliski saradnici, tako da niko nije očekivao da će taj portret biti oštar. Ali je ipak iznenađujuće da su napravili tako bezličan i jedva kompetentan film nalik onome uz šta se obično uspavljujemo na striming servisima. Ovo deluje kao montirani trejler od 127 minuta sa svakim klišeom iz muzičkih filmova kojeg se možete setiti.
Film klizi kroz Jacksonov život od ranih dana grupe The Jackson Five, terorisane od oca Joea, do njegovog proboja na scenu kao neverovatno originalnog i globalno obožavanog solo izvođača. Sve kulminira ogromnim koncertom na Vembliju 1988. godine, kada je imao 30 godina. I tu ga ostavljamo, uz zbunjujući natpis koji se pojavljuje na ekranu pre završne špice: „Priča se nastavlja“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
