Obraćajući se publici na koncertu u Las Vegasu, Džejms Hetfild, frontmen Metalike, održao je sljedeći govor:
„I samo moram da kažem, Metalika nije ovde, kao neki drugi ‘zabavljači’, da na vas utiče svojim sranjima, okej? Mi smo ovde – bez sranja – tu smo da zaboravimo na sva sranja koja se dešavaju napolju, okej? Metalikina agenda je ljubav, energija i teška (hevi) muzika, bejbi!“
Lampice su se odmah upalile, alarmi su počeli da zvone na sav glas. Znate dobro te alarme – one koji puštaju sledeći zvuk: Ti nu ni nu, bogataški licemjeri opet nešto smatraju, ti nu ni nu. Pošto se radi o Metalici, bendu čije je drugo ime „Licemjeri“, javnost je spremno dočekala ovaj istup i prava je prilika da se analizira pitanje „političnosti“ u umjetnosti.
Priznajem da je moj lični kapric da, kada god naiđem na izjave koje se mogu prevesti kao „nemojmo politizovati XY“, moram da reagujem. Zato vam, možda i s pravom, garantujem, da se ovaj Hetfildov govor upravo tako može tumačiti „nemojmo politizovati muziku, nemojmo politizovati koncerte“.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
