Za početak, moje viđenje stvari nije realno. Imam dve kancelarije u kojima radim nekoliko puta nedeljno. Zovu se mala i velika projekcija. Prva, mala projekcija ima oko 35 sedećih mesta, a velika, oko 220. Znači otprilike radim u velikoj i nekoj manjoj sali u Takvudu.
Pre nekoliko meseci objasnio sam čitaocima Velikih priča zašto više ne idem u bioskop. Prvo, mobilni telefoni, drugo, načosi, treće, utisak većeg 4K televizora namesto širokog platna, i poslednje, pod stare dane postanete Džangrizavko Mrzovoljić. Prestanete da volite gužve a pogotovu ljude u gužvama, tj. postanete mizantrop. Većina glumaca pred kraj karijere kaže „popio sam svoj olimpijski bazen alkoholnih jedinica“.
Što se mene tiče, obrnuo sam turnus premijera, Festova, koncerata, Fafova i ostalih. Ne kažem da ne idem, ali uhvatim sebe da kažem, „poslednji put sam bio u bioskopu pre godinu i po dana“. Međutim, idem u bioskop tri puta nedeljno najmanje, ali to su uglavnom neki stari filmovi, neretko nemi i crnobeli. Da se razumemo još nešto, IMAX vredi. Ali tamo ima načosa i mobilnih telefona.
Pre koji dan, povela se polemika da se osnovcima smanji trajanje časa sa 45 minuta na 30, zbog poremećaja pažnje. To se zove evolucija. I sâm sam na svom poslu primetio da je tih 45 minuta zaista mera, ako želite da vas čuju, ili da doprete do studenata.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
