Za početak, moje viđenje stvari nije realno. Imam dve kancelarije u kojima radim nekoliko puta nedeljno. Zovu se mala i velika projekcija. Prva, mala projekcija ima oko 35 sedećih mesta, a velika, oko 220. Znači otprilike radim u velikoj i nekoj manjoj sali u Takvudu.
Pre nekoliko meseci objasnio sam čitaocima Velikih priča zašto više ne idem u bioskop. Prvo, mobilni telefoni, drugo, načosi, treće, utisak većeg 4K televizora namesto širokog platna, i poslednje, pod stare dane postanete Džangrizavko Mrzovoljić. Prestanete da volite gužve a pogotovu ljude u gužvama, tj. postanete mizantrop. Većina glumaca pred kraj karijere kaže „popio sam svoj olimpijski bazen alkoholnih jedinica“.
Što se mene tiče, obrnuo sam turnus premijera, Festova, koncerata, Fafova i ostalih. Ne kažem da ne idem, ali uhvatim sebe da kažem, „poslednji put sam bio u bioskopu pre godinu i po dana“. Međutim, idem u bioskop tri puta nedeljno najmanje, ali to su uglavnom neki stari filmovi, neretko nemi i crnobeli. Da se razumemo još nešto, IMAX vredi. Ali tamo ima načosa i mobilnih telefona.
Pre koji dan, povela se polemika da se osnovcima smanji trajanje časa sa 45 minuta na 30, zbog poremećaja pažnje. To se zove evolucija. I sâm sam na svom poslu primetio da je tih 45 minuta zaista mera, ako želite da vas čuju, ili da doprete do studenata.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
