Opsednutost odraslih televizijskim programom za odrasle potpuno je razumljiva, ali je i naporna i često veoma problematična. Naročito ovde i naročito kada se govori o informativnom delu.
Na potpuno drugi način, ali skoro jednako naporno i često veoma problematično bude i kada odrasli budu opsednuti programom za decu. To obično traje vrlo kratko. O njemu se govori retko i u žižu ne upadne kada se pojavi nešto novo, dobro ili baš loše, već samo kada i to parče programa nekako postane političko – pa odjednom i dečji frizeraj bude problem.
Ali i van politike, dečji program zna da bude problem – ili bude potpuno nevidljiv, ili ga vide kao nekakav višak. Neupotrebljiv je kada se uređivanjem usput bave oni koji su previše odrasli, isto kao i kada razne projekte, emisije ili medije „za mlade“ vode urednici sa uredničkim stažom od tridesetak godina. Ili bude prosto nemoguća misija da se napravi bez ogromnog napora jer se ostavi da se njime, umesto tima posvećenih ljudi, bavi njih troje ili četvoro, bez budžeta i prave podrške.
U danima u kojima je noseća vest o Javnom servisu bio dolazak Manje Grčić na čelo RTS-a, a neočekivana tema iz pozadine saga oko emitovanja i neemitovanja jedne epizode serije „Vuk Karadžić“, važna vest, ali neuporedivo manje vidljiva, bila je da je preminula dugogodišnja urednica i autorka dečjeg programa RTS-a Jesenka Bajić.
Kao što je nerealno očekivati da to zaista odjekne, nerealno je očekivati da će i sasvim izvesne, mada zasad nepoznate, promene u Javnom servisu nove direktorke biti fokusirane baš na taj segment. Ipak, nije zgoreg podsetiti na činjenicu da u Srbiji samo RTS ima obavezu da proizvodi takozvani „kvalitetni program“, a da je pre koju godinu iz kriterijuma za nacionalne emitere izbačena odredba prema kojoj je bar 20 odsto programa rezervisano za takve emisije.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
