Ponekad se zaista iznenadim koliko se moje “osluškivanje” dostignuća muzičke interpretacije razlikuje od onoga što u dvoranama čuje publika u celini.
Odavno sam prestao da se raspravljam o tome ko je u pravu, da se ubeđujem da li je bilo šta u okviru interpretacije, lepote izvođenja istinsko, iskreno ili lažno, da li je stilski opravdano i tome slično.
Svoje mišljenje rado zadržavam za sebe, kasnije razmišljam o svemu i dajem mu određenu težinu u skladu sa sadržajem onoga što sam čuo.
U isto vreme, potpuno sam prestao da strogo presuđujem o onome što mi se ne dopada. Zašto povređivati bilo koga? Zašto biti gorak, opor u komentarima i stavovima?
Mnogo je jednostavnije samo prekinuti slušanje i okrenuti se u mislima nečemu drugom, onome što nam se zaista dopada, što postaje deo našeg sveta. Svi se sa ljubavlju predaju muzici, neko više neko manje uspešno.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
