Kako objasniti „Saturday Night Live“ nekome ko ga nikada nije gledao? Neprestano promenljiva grupa komičara svih generacija svake nedelje dobrovoljno se podvrgava gotovo teatarskoj pripremi skečeva, koje će za vikend prajmtajm potom izvesti pred publikom u studiju, predvođeni uglednim gostom voditeljem.
I to rade, čini se, već celu večnost, uprkos svemu što se u aršinima industrije zabave, a i celog društva, te načinu na koji konzumiramo šoubiz promenilo od prve epizode emitovane sada već davne 1975. godine. Poligon je na kojem se slavni i još slavniji svake sedmice izlažu haosu, gde mnogo toga može poći naopako – i često pođe – ali baš to nepredvidivo čini ga neuništivim. Spontano ludilo, improvizacija, kultne scene i još kultniji gafovi, sve se to dešava pred živom publikom u srcu Njujorka, na legendarnom NBC-jevom 30 Rocku.
Dakle, „Saturday Night Live“ postoji pedeset godina. I ne samo da postoji – već je ostao gledan, uprkos tome što je televizija (a bogami i svet) prošla kroz više faza nego Madonna. Dok se danas sadržaj meri u viralnim trenucima i bindž maratonima, SNL prkosi tim aršinima.
U čemu je fora? Koliko god se sve oko nas rastavljalo i sastavljalo, „Saturday Night Live“ ostaje privržen svojoj prvobitnoj misiji: da zasmeje, natera da se zamislimo nad onim što se dešava oko nas i, ponekad – učini da nam bude zaista neprijatno. U vremenu u kojem algoritmi odlučuju šta gledamo, SNL se oslanja na nešto daleko ljudskije – hrabrost da se napravi greška, da se improvizuje, da se rizikuje. I sve to pred kamerama.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
