Kultura

Kad zidovi pričaju priče

Od Berlina do Beograda, ulična umetnost ostaje simbol kreativnosti, hrabrosti i neprestane težnje da umetnost dopre do svakog ugla sveta

Ilustracija VP/Profimedia
dec 23 2024, 11:05

Podeli

Street art, ili odomaćeno ulična umetnost, jedan je od najraširenijih umetničkih pravaca u svetu danas. Šetajući bilo kojom svetskom metropolom teško da nećete primetiti na nekoj javnoj površini mural, grafit ili instalaciju. U početku smatrana izrazom vandalizma, ulična umetnost nailazila je na nerazumevanje i dugo se borila za svoje priznavanje kao umetnički pravac. Nastala je iz potrebe da se umetnost približi, učini prihvatljivom širokim masama, da se razbije vladajuće mišljenje da je umetnost rezervisana samo za određeni sloj društva.

Upravo u dostupnosti i raznovrsnosti površina na kojima se realizuje, ulična umetnost postaje vidljiva velikom broju posmatrača. Umetničko delo nastalo na javnoj površini nema vlasništvo, ne može se kupiti, a izloženo je svima.

Prvi grafiti kao vid ulične umetnosti pojavljuju se početkom 70-tih godina prošlog veka u predgrađima velikih američkih gradova Njujorka i Los Anđelesa. Donald Vajt, koji je svoja dela potpisivao kao Dondi, jedan je od prvih uličnih umetnika. Čak i danas, vozeći se podzemnom železnicom u Bruklinu možete naići na njegova dela.

Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.

Velike price