U senci studentske čistote, nezapamćene manifestacije borbe mladih ljudi za suštinski boljitak života u Srbiji nalazi se kultura. Kultura je po ko zna koji put, uz prosvetu, bila prva koja je ustala za svoja prava, ali i prava svih ljudi, tražeći promenu sistema koji upravo nekoliko hiljada stalno zaposlenih ljudi u toj oblasti stavlja na margine društva. To ne čini samo u materijalnom smislu, već pre svega zanemarivanjem suštinskih potreba umetnika, ne obnavljajući postojeću infrastrukturu i ne pokušavajući da izgradi nova pozorišta, koncertne dvorane, operske i baletske kuće.
Kulturni radnici ne predstavljaju za vlasti u Srbiji poslednjih 30 godina “unosan posao”, koji im može doneti glasove birača i željenu pobedu na izborima. Brojčano ih je premalo da bi se nosioci vlasti trudili da poboljšaju status “tamo nekih umetnika”.
Ipak, u opštem smislu, u javnosti duboko odjekne svaki glas bunta glumaca, muzičara, književnika, pa čak i likovnih umetnika. Svi oni postaju važni, od njih se očekuju reakcije, stavovi, javno iznošenje mišljenja, manifestacije podrške i aktivnosti kojima će iskazati svoj odnos prema događajima u društvu.
Kao nikada do sada, uz samo nekoliko jadnih i tužnih izuzetaka, umetnici su stali uz studente i sve one koji ih podržavaju. Učinili su to jedinstveno, složno, u svojim matičnim kućama, ali i u medijima, čime su dodatno motivisali građanstvo da bolje razume sve ono što se dešava oko nas.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
