Okej, ja sam znao da ovo nije za mene, zato nisam ni otišao u bioskop da ga gledam, i da nema Nove godine i dece koju nečim moraš da sedativiraš tokom praznika (a “Wicked” sa skoro tri sata deluje kao nagradna večnost), ne bih ni uopšte. Jer 99,7% mjuzikala u mom slučaju biva nesvareno i za moj estetski stomak teško podnošljivo.
U međuvremenu, čitam da je “Wicked” blokbaster i na Brodveju, pa i sad u kinima. Ima odlične recenzije i dopada se gledaocima svih uzrasta. Pominje se čak i trijumf na predstojećim Oskarima.
Ja, nažalost, u svemu tome ne mogu da vidim ništa do još jedne stepenice nadole na našoj estetskoj lestvici i dalje fabrikacije “poželjne ideologije” kao jedinog kriterijuma za verifikaciju modernog umetničkog dela.
Ne znam odakle da krenem, ali od nečega moram. Možda od najubitačnijeg?
Poštovani,
Iskoristite veliku akciju na Velikim pričama, registrujte se i čitajte besplatno...Od Božića do Božića...
Akcija traje od 25. decembra do 7. januara.
Već imate nalog? Ulogujte se
