Jedno nepopularno i zločesto mišljenje

Okej, ja sam znao da ovo nije za mene, zato nisam ni otišao u bioskop da ga gledam, i da nema Nove godine i dece koju nečim moraš da sedativiraš tokom praznika (a “Wicked” sa skoro tri sata deluje kao nagradna večnost), ne bih ni uopšte. Jer 99,7% mjuzikala u mom slučaju biva nesvareno i za moj estetski stomak teško podnošljivo.

U međuvremenu, čitam da je “Wicked” blokbaster i na Brodveju, pa i sad u kinima. Ima odlične recenzije i dopada se gledaocima svih uzrasta. Pominje se čak i trijumf na predstojećim Oskarima.

Ja, nažalost, u svemu tome ne mogu da vidim ništa do još jedne stepenice nadole na našoj estetskoj lestvici i dalje fabrikacije “poželjne ideologije” kao jedinog kriterijuma za verifikaciju modernog umetničkog dela.

Ne znam odakle da krenem, ali od nečega moram. Možda od najubitačnijeg?