Nekada davno, Playboy je bio više od magazina – bio je kulturna institucija, brend životnog stila, karta u jednom smeru ka ultimativnoj fantaziji američke muževnosti sredine 20. veka. Hefnerova imperija nije se zasnivala samo na „duplericama” (iako nećemo da se pravimo da nisu pomogle); radilo se tu i o intervjuima sa Malcolmom X-om, kratkim pričama Nabokova, savršeno promešanom martiniju u Playboy klubu i opštem osećaju da biti muškarac podrazumeva duhovitost, sofisticiranost i neopravdano veliki broj svilenih pidžama.
A onda, negde između pojave internet pornografije i potpunog kraha štampanih medija, Playboy je izgubio kompas. Glosy stranice zamenile su pikselizovane slike, brend se nespretno okrenuo „osvešćenom” feminizmu pre nego što je potpuno odustao od golotinje (odluka toliko loša da je trajala jedva godinu dana), a Hefnerova nekada glamurozna vila pretvorila se u preskupi Airbnb sa sumnjivom vodovodnom instalacijom.
Kada je magazin zvanično prestao da izlazi 2020. godine, to nije bio trenutak tragedije, već više čin saosećajnog uspavljivanja vremešnog kućnog ljubimca.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
