U rane jutarnje sate policija pod izloge Turističke agencije ,,Putnik“, koja se nalazi preko puta Skupštine Beograda, podmeće petardu. Detonacija razbija staklo. Montirani mini-vatromet ima jedinu svrhu da posluži za povod da se u ime inscenirane „anarhističke studentske akcije“ zabrane sve demonstracije u gradu, i sva javna istupanja.
Živojin Pavlović – “Ispljuvak pun krvi”
Umberto Eko je imao ogromnu biblioteku koju je stalno dopunjavao novim naslovima. Kada ga je neko upitao šta će mu tolike knjige koje nikad neće pročitati, on je lakonski odgovorio da je to njegov način posezanja ka večnošću. U današnje vreme brzih tehnologija, veštačke inteligencije i digitalnog življenja, čovek ponekad mora da se okruži analognim stvarima, čisto da bi sačuvao razum. Zato su knjige i gramofonske ploče moje “uzemljenje”.
Knjige kupujem po antikvarnim knjižarama ali i na internet aukcijama. Tako sam nedavno nabasao na aukciju gde neko prodaje knjigu Živojina Pavlovića “Ispljuvak pun krvi” za neverovatnih 12.000 dinara. Isprva sam pomislio da se radi o grešci ali onda sam shvatio u čemu je stvar. U pitanju je prvo izdanje te knjige koje je zabranjeno a onda – uništeno. Prodavac je uz predmet stavio i ovaj opis: “Narodna knjiga, 1984. Prvo, zabranjeno i uništeno izdanje!!! Izuzetno retko u ovakvom stanju, sa omotom, praktično nenalazivo!”
Ono što iznenađuje, jeste da se zabrana knjige, dakle, nije desila u tzv. “vunena vremena”, nego u osamdesetima na koje se sada gleda sa nostalgijom i koje mnogi proglašavaju epohom “slobode” i “demokratije” u počivšoj SFRJ.
Šta je, dakle, to zasmetalo drugovima u orvelovskoj 1984. i zašto je jedna knjiga koja opisuje događaje iz 1968. predstavljala opasnost po društvo i samoupravni sistem da je morala ne samo da bude zabranjena nego je i čitav tiraž varvarski uništen?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
