Dečko koji obećava

Stvarno sam svašta odgledao u životu. Nekih pet hiljada recenzija svedoče o tome samo u poslednjih petnaest godina.

Ali, “Srpski film” je jedino ostvarenje koje do dana današnjeg (a bilo bi zgodno da sam to učinio u susret filmu o kome vam danas pišem) NIKADA nisam reprizirao. Niti, za sada, planiram.

To je film o kome često razmišljam. Nedavno sam ponovo video arhivski snimak sa Williamom Friedkinom u kome on, na nekom festivalu, preporučuje taj film rečima (pišem po sećanju) “da tako nešto sigurno nikada nigde niste videli”. I ne laže. Tako nešto SIGURNO nikada nigde niste videli.

To je jedan od retkih filmova čije me scene proganjaju, i propituju me da li je uopšte moralno što sam ih odgledao. Skoro kao da sam odgledao neki snaf film.

Srećom po mene, a i vas, u novom filmu Aleksandra (sina proslavljenog Miše) Radivojevića, “Karmadona”, nema takvih scena. Ima mnogo onih od kojih će vam presesti slavsko pečenje od pre dve godine, ali ništa što će vas progoniti godinama i terati da razmišljate da li ste bolja ili gora osoba zato što ste “jednoj takvoj umetnosti” ukazali pažnju. I pri tome izgubili delić duše.

Nakon što je bio ko-scenarista na prvom i jedinom filmu Uroša Stojanovića, “Čarlston za Ognjenku”, nakon što je bio ko-scenarista TV serije “Crna svadba” i nakon što je svojim scenarijem za “Srpski film” doveo u pitanje onu staru “da je đavo izveo najveći trik kad nas je ubedio da ne postoji”, Aleksandar Radivojević je uzeo stvar u svoje ruke i režirao svoj prvi film.

Nije mala stvar, ma kako čaršija pokušala da relativizuje tu stvar, ako vaš debi film ima premijeru na prestižnom filmskom festivalu u Torontu. Na američkom kontinentu to je sigurno jedan od dva najbitnija filmska festivala. Mnogi poznati reditelji, od Paula Thomasa Andersona, preko Alfonsa Cuarona, Christophera Nolana, Denisa Villeneuvea i Jean-Marca Vallea imali su tamo premijere svojih prvih ili ključnih filmova.

Naravno da ne želim da vas ovim ubeđujem da je “Karmadonna” već time prepoznata kao veliki film (i rad budućeg velikog autora), ali ako se jednog dana ispostavi kao tako, ne bi trebalo da budemo iznenađeni. Stvari su počele na pravom mestu.