O mnogim stvarima možemo da pričamo kada pričamo o novom Netflixovom hitu.
Ali hajde da prvo popričamo kako sam ja dobio nervni slom nakon prvih desetak minuta serije.
Jer prvih deset minuta vam mogu pomoći da shvatite celu seriju. Ili ne.
U prvih deset minuta vidimo kako uređena zemlja, koja ne pretenduje na podizanje maloletnih ubica, funkcioniše, pravno, policijski i demokratski. Vidimo do zuba naoružane specijalne policijske snage kako okružuju neku kuću u Engleskoj, baš kao što su nas na to navikli američki filmovi u kojima iste takve ekipe opsedaju dilerske osinjake ili domove ozbiljnih ili “serijskih” zločinaca. Oni potom, sa onom razvaljivačkom cevi, ruše vrata, provaljuju u dom, deluje prosečne, engleske porodice.
Tata se upravo vratio sa noćne smene, mama se muva po kuhinji ili je u spavaćoj sobi, ćerka je u kupatilu, a mlađi sin spava snom pravednika u svom krevetu. Kreće dreka, napetost, ludilo, oni lepim rečima prete domaćinima da se ne pomeraju, da legnu na pod, sve za njihovo dobro. Ovi ne znaju da li je zemljotres ili apokalipsa, ali mislim da najmanje od svega osećaju milovanje ruke pravde. Pentraju se uz stepenice do spavaćih soba, traže gde je sin, za koga još ne znamo da je maloletnik. Bude ga iz sna i traže da podigne visoko ruke. A mi, koji minut kasnije, vidimo da se sin od svega toga upiškio u gaće.
Stvar na različite načine deluje… van pameti?
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
