Ukoliko izuzmemo ono pravo autovanje, postoji još možda samo jedna stvar koju mi je bilo teško da otkrijem ljudima oko sebe: da obožavam Coldplay. Ne zato što u tome biva išta pogrešno i loše (a nema ni u onom prvom, kapitalnom priznanju) – već zato što nema ni nečeg istinski revolucionarnog kada vam krenu vodopadi na “Fix you”. Biti fan Coldplaya je u ravni sa time da preferirate šardone ili da vam u dnevnoj sobi stoji kanarinac žuta beržera iz Ikee. Dovoljno je da u Gugl ukucate “Are Coldplay cool” pa da se uverite kako na svakom ćošku interneta od Reddita do Guardiana neko ima nešto da kaže o tome.
Kada neko pomene Coldplay, većina pomisli na vrsno komponovane, kontemplativne pesme srednjeg tempa kakve obično izvode beli muškarci sa velikim osećanjima. Ako su Chris i ekipa ikada i bili na ivici žileta, već dugo izvesno više nisu. Robustni rifovi ustupili su mesto sintetičkoj treperavosti EDM-a u novijim singlovima. Onu pustu plažu u Dorsetu iz “Yellow” zamenile su arene fanova koji narukvicama boje mrak u žuto. Nekad stidljiva postava benda danas hoda tim binama u maniru mahera savremene muzike. Međutim, to njihovu četvrt veka dugu transverzalu od britpopa do bogova muzike za reklame i čini zanimljivom – i kako smo se uverili mi prisutni na nekom od epic nastupa prošle nedelje u budimpeštanskoj Puskás Aréni: deluju neumorno, ne kao da im je prvi koncert u tom gradu, već možda i prvi koncert uopšte.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
