Empatija, zašto je u današnje vreme toliko važna?

Ako samo malo skrolujemo po društvenim mrežama, sigurno ćemo naići na neki citat o empatiji, koji se najčešće tiče našeg kapaciteta da stvari vidimo iz tuđe perspektive. Ako odemo korak dalje od društvenih mreža i uhvatimo se ukoštac s bilo kojom knjigom iz oblasti popularne psihologije, sasvim sigurno ćemo naići na istraživanja koja kažu sledeće: uspešni lideri demonstriraju visok nivo empatije; empatija je povezana s akademskim i profesionalnim uspehom; povećanjem empatije smanjujemo agresiju i predrasude, povećavamo altruizam; empatija je vitalna komponenta uspešnih brakova i efektivnih organizacija; empatija je od esencijalnog značaja za izgradnju smislenih, poverenjem ispunjenih odnosa. Sve je to tačno, ali u celoj ovoj jednačini fali nekoliko stavki.

Krenuću redom.

Kada kažem empatija, da li mislim isto što i ti? Da li se profesionalci slažu oko toga šta je empatija?

Brojni treninzi i radionice koje sam sprovela u poslednjih 15 godina ticali su se komunikacije i naše usaglašenosti u pogledu značenja reči koje koristimo. Jedan od meni omiljenih eksperimenata je da proverim koliko ljudi unutar određene profesije na isti način razumeju najfrekventniju reč u njihovom poslu. Ako, recimo, pitam tim programera koja je to najučestalija reč u njihovom poslu, oni će reći “bag” iliti neka vrsta greške u programiranju. Stalno koriste tu reč i navodno tačno znaju šta pod njom podrazumevaju. Kada ih podelim u grupe od po troje i zamolim da što brže napišu što više značenja ove reči, a potom unutar grupe izbroje koliko imaju identičnih pojmova, rezultat je gotovo uvek 0 ili 1. Već godinama radim ovu istu vežbu i nikada nisam dobila bolji rezultat, iako sam radila s različitim profesijama. Bila sam (krajnje arogantno, sada uviđam) uverena da je kod nas psihologa situacija drugačija i da vrlo dobro znamo šta je empatija, ali se u istoj vežbi nismo pokazali mnogo boljima od programera.