Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović se na sajtu Velike priče dopisuju u kolumni “Jesi li video ovo?”
Ona je pretočena i u knjigu koju možete naći u svim knjižarama. U prodaji je već drugo izdanje.
***
Pomoz Bog, velečasni Tomiću,
Na božićno jutro, sneno i mutno, što bi reklo Prljavo kazalište, sedim u pripravnosti sa oba mobilna telefona u rukama, takozvanim privatnim i takozvanim službenim, i uredno odgovaram na Vajber poruke rajskog karaktera, ali su te Vajber poruke rajskog karaktera pravi pakao za nekoga ko je alergičan na zvrndanje Vajbera čak i na jednom mobilnom telefonu, kamoli na oba.
Do sada sam na stotine jednoobraznih poruka koje pristižu od sabajle a u kojima stoji: “Mir božji – Hristos se rodi” – odgovorio sa rutinskim otpozdravom “Vaistinu”, toliko puta da bi bilo skroz logično da u biografijama i sivijevima mogu ladno napisati da od stranih jezika tečno govorim staroslovenski, a služim se ruskoslovenskim.
Znaš ono: staroslovenski govorim tečno ko da sam tamo rođen.
Jerbo je “vaistinu” zastareli prilog koji na srpskohrvatskom znači – istina, zaista, doista – šta god ti volja, dragi Tomiću – ali je u ruskoslovenskoj redakciji staroslovenskog jezika to u prevodu “vaistinu”. I meni je to okej jer poštujem tradiciju i imalo je to čestitanje neku dozu fine mistike dok se Božić čestitao usmeno, a to je u mojoj velikoj mrsnoj pravoslavnoj familiji, ko što znaš velečasni Ante, bilo još od pre Hrista. Samim tim i pre izuma mobilne telefonije, a samim tim i pre trenutka kada je onaj službenik izraelskih oružanih snaga napravio Viber.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
