Četvrti deo feljtona iz nove knjige Svetislava Basare “Đinđić: Memoari s onu stranu groba (transkript)”, objavljena u izdanju Lagune.
Prethodni nastavak pročitajte OVDE.
Svi objavljeni nastavci feljtona dostupni su OVDE.
***
Opet se izgubismo u digresijama, Berhtold, dopustite mi, ipak, još jednu. Izgleda da nemamo kud iz digresija. Setite se perioda 1912–1918, Berhtold, vi ste ekspert za taj period. Šta vidimo s one strane horizonta događaja. Pogledajmo panoramu nejasnih pojmova sumanutih pogleda i mračnih kontrafaktualnih događaja. Posle pobede u seriji ratova i gubitka 2/3 muške populacije (žene se ne računaju), godine 1918, marširajući preko leševa, ondašnji bašibozuci i bagre stižu na korak od ostvarenja vekovnog sna, obnove i proširenja Dušanovog carstva i stvaranja Velike Srbije. Ali – kako je Franc Ferdinand rekao tragično, da bi to Kjosić ponovio kao farsično: Srbija je dobila u ratu i volšebno izgubila u miru. Došla je na korak od ideala – koji je ponovo vraćen u opticaj, pogledajte jučerašnje Večernje novosti – stvaranja Velike Srbije po cenu da ne preživi nijedan Srbin.
Godine 1918. na liniju Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica izbija jedva nekih dvadesetak odrpanih vojnika.
Ali šta žitelji Karlovaca, Karlobaga, Ogulina i Virovitice znaju šta je dvadesetak, a šta 250.000 vojnika.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
