Dolazi jedan apa-drapa, sve nešto šuć-muć, trte-mrte, ovamte-onamte

TRAŽIO – NAŠAO

Bio jedan koji nikako nije mogao da nađe. Tražio, lutao, zastajkivao, zavirivao, i nikako nije nalazio.

Kad, pojavljuje se jedan sa štapom. Šta tražiš?, pita ga, a on kaže: Ne znam gde mi je. A ovaj mu dâ štap i kaže: Evo ti, pa sad traži, i ode. I on nastavi da traži, da čeprka, da razmiče, ali uzalud.

Tek, odande ide jedan sa kabanicom. Šta tražiš?, pita. Ne mogu da nađem, kaže. Te ovaj skine kabanicu i da mu. Evo, kaže, sa ovim ćeš bolje. I ode. A on ogrne kabanicu, i bilo mu je bolje, ali još nikako da nađe.

Malo posle, vidi on gde jedan vodi kravu. I zaustavi ga taj s kravom: Šta tražiš? A on: Ne mogu da nađem. A taj s kravom: Pa, evo ti, i da mu kravu. A on lepo uzme kravu, pa je povede dalje.

Kad je pao mrak, ugleda svetlo u daljini. I zaputi se u tom pravcu i stigne u nekakvu brvnaru usred šume. A iz brvnare izađe jedna, a plava kosa do zemlje joj pada. Šta tražiš?, pita. A on odgovori: Ne mogu da nađem. A ona kaže: Evo ti mene, pa traži dalje. Te on uzme i nju, i brvnaru, i sa onom kravom i štapom i kabanicom ode odatle.

Najposle naiđe na jednog sveg u sede brade zaraslog. I pita ga taj: Šta tražiš? A on kaže: Ne znam gde mi je. Te mu ovaj dâ svoju sedu bradu i iščezne. A on, kako ga dopade brada, prevrnu se na licu mesta i ispusti dušu.

I ostade iza njega mnogo poroda i imanja.