Ne, nije teško postati prorok. Šta je efekat „Dikson“

Manir masovnih medija da potenciraju (ili čak lažiraju) pogotke vidovnjaka a promašaje zaboravljaju, dobio je naziv efekat Dikson, po Džin Dikson (1917–1997), čuvenoj američkoj proročici. Ona je najavila da će treći svetski rat početi 1954. godine (pa onda 1958), da će Fidel Kastro umreti 1969, da će se Rusi prvi iskrcati na Mesec i još dosta toga, ali najveći publicitet donelo joj je navodno predskazivanje atentata na američkog predsednika Džona Kenedija, koji se dogodio u novembru 1963. u Dalasu. Ovo predskazanje, u kome se kaže da će na izborima 1960. pobediti kandidat demokrata koji će umreti ili će biti ubijen “u kancelariji, mada ne obavezno u prvom mandatu”, Džin Dikson je objavila još 1956. godine. Izgleda da je, u moru ostalih tvrdnji, kasnije na ovu zaboravila pa je pred izbore 1960. godine (na kojima je Kenedi došao na vlast) izjavila da on neće postati predsednik.

Ipak, novinari časopisa The Sacramento Bee nisu zaboravili predskazanje staro četiri godine (mada su “zaboravili” ne samo neostvarenu prognozu o izgubljenim izborima nego i mnogo drugih). Izostavili su iz njega neispunjene detalje o “umiranju u kancelariji” i o “prvom mandatu”, pa su ovo proglasili za potpuno ispunjeno proročanstvo. To je proslavilo Džin i ona je do kraja života važila za proročicu broj jedan na američkom kontinentu. U svojim proročanstvima često se služila neobavezujućim rečeničnim konstrukcijama, na primer, da bi Tajson “uskoro mogao da se oženi u zatvoru i da bi mogao da postane otac u bliskoj budućnosti”. Ostvarila je samo nekoliko kakvih-takvih pogodaka na više hiljada pokušaja.

Nema sumnje, dogodi se, mada ne često, da se javno proricanje nekog od “vidovnjaka” ostvari. Ponekad se, isto tako, dogodi i da se ostvari neko predviđanje svakog od nas. Pa ipak, umetnost proricanja budućnosti ne oslanja se samo na puku sreću, nego je to veština u kojoj treba imati osećaja za ljudsku psihologiju, teoriju velikih brojeva, verovatnoću događaja i za vešto plasiranje tvrdnje.