Sve tekstove fudbalskog specijala Velikih priča posvećenog Evropskom prvenstvu čitajte OVDE.
Sećam se dana kada je Andy Robertson potpisao za Liverpool, pogleda na izraz lica Jürgena Kloppa, oduševljenog pojačanjem, i onda pogleda na izraze lica mojih drugara koji navijaju za taj klub, u šoku zbog izbora kluba koji je taman krenuo uzlaznom putanjom.
Pokušavao sam da ih umirim govoreći da im je klub napravio spektakularan potez i za mizeran novac popunio najslabiju tačku godinama unazad, ali bili su potpuno ubeđeni da iz mene govori navijač najvećeg rivala i da sa njima zbijam šalu. Očigledno nisu dovoljno gledali Robboa u Dundee Unitedu i Hull Cityju.
U američkom engleskom verovatno najpopularnija izreka u naše doba je “Hindsight is always 20/20”, mnogo milozvučnija verzija naše “Posle bitke svi su generali”, mada slušajući ljude kako analiziraju nedavno prošla vremena uopšte nemam utisak da je baš tako.
Kada je politika Michaela Edwardsa i njegovog tima u pitanju, dileme nije bilo već krajem 2018. godine – strategija dovođenja najboljeg igrača iz tri tima koja ispadaju, upola cene, pokazala se spektakularno za klub sa Anfielda, a u konkurenciji Wijnalduma, Shaqirija i Ingsa apsolutni pobednik je škotski levi bek.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
