Vojska Srbije (VS) svežim promenama zakona uvela je vojnike po profesiji, na neodređeno vreme sve do penzionisanja sa navršene 53 godine života. U profesionalnim armijama obično se na vojnike računa do 35. godine jer su do tada u punoj psihofizičkoj snazi.
Na prostoru tzv. regiona prilike nisu povoljne po poslodavca jer se mladi teško odlučuju na to da budu vojnici i zato se čini sve da se zadrži kadar. Prvobitno svi su odredili limit od 35 godina. Zatim, sve armije jugoslovenskog prostora ponudile su vojnicima šansu da postanu podoficiri i da postizanjem čina ostanu u službi preko starosnog limita do penzionisanja.
U praksi se pokazalo da prosečan vojnik nije prepoznat na civilnom tržištu radnih resursa. Olako su prekopirana strana rešenja iz zemalja drugog kulturnog kodeksa u kojem se podrazumevalo da se ceni rad za državu, i to posebno u uniformi.
Nisu balkanske zemlje Amerika koja u privatnom sektoru pruža prednost u prijemu na posao onima koji su došli iz armije. Nema milosti za borce za otadžbinu u očima biznismena koji nekako vole nacionalne zastave, ali ako se pita za posao odmahnu glavom. Onaj ko pravi pare ne brine za one koji su za male pare čuvali otadžbinu (okej, na primeru VS izostavimo predsednikove „kobrice“ jer njihove plate su veće od oficirskih u bilo kojoj zemlji ex-YU zone).
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
