Opet taj Vene!

Posle “Bukvara” verovatno kod nas nema uticajnijeg udžbenika od zbirke zadataka iz matematike čiji je autor Vene T. Bogoslavov.

U svim internim anketama i internet raspravama na temu koji udžbenik je “najgori”, a koji “najbolji”, koji je “najviše uticao”, koji “pamtite”, koji “mrzite”… “Zbirka rešenih zadataka iz matematike” – kako joj jeste tačan naziv – čuvenog Venea Bogoslavova, koji je za srednjoškolce bio kao neko mitsko biće, pobeđuje.

“Za domaći uradite zadatke iz Veneove zbirke…”, rekla bi matematičarka. Pogledala bih drugaricu, prevrnula očima i prokomentarisala: “Opet taj Vene!” Nije napisao jednu zbirku – napisao je četiri – za sva četiri razreda srednje škole. I skoro da nema gimnazijalca i srednjoškolca koji nije radio po njegovoj zbirci.

Verovatno je nisu svi voleli, osim profesora matematike, ali Veneova zbirka zadataka je jedan od najuticajnijih i najznačajnijih udžbenika na našim prostorima a on – kralj matematike. Jer ako ćemo biti iskreni, mora mu se odati priznanje da bi svako ko bi vežbao zadatke iz ove zbirke, rešio matematiku.

Možda je to zbog toga što je sam Vene matematiku doživljavao kao trening, kako je opisao u jednom intervjuu. “Matematiku treba raditi kao što se trenira fudbal. Treba vežbati, vežbati i samo vežbati, i znanje će doći na svoje mesto.” I zato je ta zbirka tako dobra – za vežbanje.

Vene je objavio više knjiga iz matematike, ali zbirke su najpoznatije i obeležile su njegov život. I danas kada se spomene Veneova zbirka u društvu, to izaziva komentare, reakcije i anegdote. Ako ne znaš ko je Vene, nešto sa tobom nije u redu ili nisi radio iz njegove zbirke što je zaista retkost. Vene je s decenijama korišćenja njegovih udžbenika stekao status matematičke legende.

U polemikama “za i protiv” kada je reč o ovoj zbirci, presudan je podatak da je doživela skoro 50 izdanja. A posle nekoliko godina pauze, upravo je izašlo novo izdanje.

O fenomenu jedne matematičke zbirke, uticaju koji je imala na đake, ali i na samog tvorca i njegovu porodicu, o svemu tome za Velike priče prvi put govori Dragan Bogoslavov, sin poznatog matematičara.