“Više od deset godina radim kao psihoterapeut i idem na svoju psihoterapiju. Nikada ni sa kim nisam razgovarala o svojoj ratnoj traumi”
Dvadeset prvog aprila 1992. godine probudila sam se u Novom Sadu i počeo je moj novi, izbeglički život.
Nisam bila svesna šta se dešava i niko mi to nije objasnio, verovatno jer ni moja majka nije sasvim mogla da prihvati šta se događa. Sa 39 godina našla se u novom gradu, sa dvoje dece i mužem koji je ostao na ratištu.
Do poslednjeg dana našeg odlaska iz Sarajeva slušala sam rečenicu “Ovo će brzo proći, neće biti rata”.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
