“Više od deset godina radim kao psihoterapeut i idem na svoju psihoterapiju. Nikada ni sa kim nisam razgovarala o svojoj ratnoj traumi”
Dvadeset prvog aprila 1992. godine probudila sam se u Novom Sadu i počeo je moj novi, izbeglički život.
Nisam bila svesna šta se dešava i niko mi to nije objasnio, verovatno jer ni moja majka nije sasvim mogla da prihvati šta se događa. Sa 39 godina našla se u novom gradu, sa dvoje dece i mužem koji je ostao na ratištu.
Do poslednjeg dana našeg odlaska iz Sarajeva slušala sam rečenicu “Ovo će brzo proći, neće biti rata”.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
