Buđenje studenata, a nije proleće, jedno je od najlepših dešavanja čiji sam savremenik. Količina i kvalitet njihove energije, razumni zahtevi koje postavljaju, ne iz političkih razloga, nego da bi kako oni, tako i njihova deca, živeli u zemlji u kojoj, sem semafora, postoje jasna pravila. To su isti oni studenti za koje smo, donedavno, tvrdili da su amorfna, lenja, inertna masa koja ne izlazi ni na izbore.
Kad ono?! Kolone ovih mladih ljudi koji poštuju ne samo semafor nego i ostala pravila civilizovanih ljudi, od toga da ne vređaju neistomišljenike, do toga da za sobom pokupe smeće, potpuno su razbile ovaj stav. Razbile u meri u kojoj oni, posvećeno i uporno, insistiraju samo na onome što su naveli kao razlog pobune. Ni manje, ni više. Divim se toj pameti i doslednosti.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
