Pobunjeni studenti traže da institucije rade svoj posao. Ne žele da komuniciraju sa nenadležnima i ne žele da pregovaraju o zakonima koji se moraju sprovoditi i biti jednaki za sve. U svakodnevnoj komunikaciji neretko možemo čuti da je država institucija ili su to univerziteti, crkva, banke itd.
Kada čujemo da je neko institucionalizovan, obično zaključujemo da je neko završio u ustanovi za mentalno zdravlje ili u pritvoru.
U društvenoj teoriji, institucije su operativni sistem jednog društva i sačinjene su od formalnih pravila kao što su Ustav, zakoni, podzakonski akti, međunarodni zakonski aranžmani itd. Takođe, institucije čine i neformalna pravila u jednom društvu. Neformalna pravila proučavaju antropolozi i sociolozi i odnose se na neformalno kodifikovane norme, tradiciju, tabue, vrednosne stavove, verovanja itd.
U krajnjem ishodu, usvojena formalna i neformalna pravila u nekom društvu destimulišu, ograničavaju, omogućavaju i stimulišu određene ljudske aktivnosti koje mogu biti produktivno, ali i neproduktivno ili čak destruktivno usmerene. Dakle, institucije predstavljaju okvir unutar kojeg pojedinci i organizacije mogu da formiraju razumna očekivanja u vezi sa ishodom odluka i akcija koje su preduzeli. Stoga, institucije su sveprožimajuće i imaju snažan uticaj na to kako donosimo odluke, kako naše odluke utiču na druge članove društva i kako te odluke, u sadejstvu sa odlukama drugih, utiču na kreiranje našeg društvenog okruženja.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
