Pobunjeni studenti traže da institucije rade svoj posao. Ne žele da komuniciraju sa nenadležnima i ne žele da pregovaraju o zakonima koji se moraju sprovoditi i biti jednaki za sve. U svakodnevnoj komunikaciji neretko možemo čuti da je država institucija ili su to univerziteti, crkva, banke itd.
Kada čujemo da je neko institucionalizovan, obično zaključujemo da je neko završio u ustanovi za mentalno zdravlje ili u pritvoru.
U društvenoj teoriji, institucije su operativni sistem jednog društva i sačinjene su od formalnih pravila kao što su Ustav, zakoni, podzakonski akti, međunarodni zakonski aranžmani itd. Takođe, institucije čine i neformalna pravila u jednom društvu. Neformalna pravila proučavaju antropolozi i sociolozi i odnose se na neformalno kodifikovane norme, tradiciju, tabue, vrednosne stavove, verovanja itd.
U krajnjem ishodu, usvojena formalna i neformalna pravila u nekom društvu destimulišu, ograničavaju, omogućavaju i stimulišu određene ljudske aktivnosti koje mogu biti produktivno, ali i neproduktivno ili čak destruktivno usmerene. Dakle, institucije predstavljaju okvir unutar kojeg pojedinci i organizacije mogu da formiraju razumna očekivanja u vezi sa ishodom odluka i akcija koje su preduzeli. Stoga, institucije su sveprožimajuće i imaju snažan uticaj na to kako donosimo odluke, kako naše odluke utiču na druge članove društva i kako te odluke, u sadejstvu sa odlukama drugih, utiču na kreiranje našeg društvenog okruženja.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst. Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Već imate nalog? Ulogujte se
