U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti često, kao i u politici, znaju da rade „fioke“. Samo što su ove fioke u SANU dosta benignije od onih političkih gde se ucenama staje na rep političkih protivnika.

U SANU, koja bi po prirodi trebalo da bude kuća najvećeg znanja u Srbiji – često to i jeste, ali je jednako i kuća najvećih sujeta, često besmislenog frakcionašenja, i posledičnog lobiranja i raznih podmetanja koja poslovično uz sve to idu – to otprilike izgleda ovako…

Jednom je poznati akademik „društvenjačkog“ profila – a nije bilo prošlo mnogo vremena od kada je na čelo ove institucije došao Vladimir Kostić – u naletu emocija dok mi je pričao o jednom svom suparniku iz velelepne zgrade u Knez Mihailovoj (u korene sukoba se svakako nije dalo ulaziti, jer ko bi se setio ko je i šta prvi započeo) – dok ga je učeno častio odmerenim epitetima koji najoštrije seku kožu onih koji nisu prisutni, prstom uperio prema jednom starom ormanu. Vratanca vise na pola šarke, kako to u starim „ofisima“ starih naučnika jedino i mogu, i povišenim glasom izgovorio: “Sve je u onoj fioci.”