Sećam se jasno kako tata vozi, ja sedim na zadnjem sedištu, imam pet, šest godina, vožnja je spora i duga, a na radiju je Avionu, slomiću ti krila, u kojoj ću narednih nekoliko godina pevati onabitubila, kao jednu reč. Ta pesma ima onu jednu karipsku deonicu, referišući na neka daleka kopna, mora i obale, na koje nije moguće doći nikako drugačije do avionom.
Tata je bio odličan vozač kola, zaljubljenik u vožnju, možda zato što mu je zbog dioptrije bilo onemogućeno da vozi ono što je zapravo želeo – avion. I probao je, vozio je mali sportski avion iznad zgrade u kojoj je kao mladić živeo, a moja baba je taj aero-miting gledala sa terase i umalo joj nije pozlilo.
Babino neodobravanje će biti samo jedan razlog da tata odustane od vazduhoplovne akademije u Vršcu, drugi je bila dioptrija, koja tada nije mogla kao danas da se tako rutinski promeni operacijom.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
