Sećam se jasno kako tata vozi, ja sedim na zadnjem sedištu, imam pet, šest godina, vožnja je spora i duga, a na radiju je Avionu, slomiću ti krila, u kojoj ću narednih nekoliko godina pevati onabitubila, kao jednu reč. Ta pesma ima onu jednu karipsku deonicu, referišući na neka daleka kopna, mora i obale, na koje nije moguće doći nikako drugačije do avionom.
Tata je bio odličan vozač kola, zaljubljenik u vožnju, možda zato što mu je zbog dioptrije bilo onemogućeno da vozi ono što je zapravo želeo – avion. I probao je, vozio je mali sportski avion iznad zgrade u kojoj je kao mladić živeo, a moja baba je taj aero-miting gledala sa terase i umalo joj nije pozlilo.
Babino neodobravanje će biti samo jedan razlog da tata odustane od vazduhoplovne akademije u Vršcu, drugi je bila dioptrija, koja tada nije mogla kao danas da se tako rutinski promeni operacijom.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
