Treći nastavak feljtona Bojana Lekovića na Velikim pričama, sve objavljene nastavke pročitajte OVDE.
***
U KPN-u su odmah razumeli da je mogućnost instaliranja aplikacija na mobilne telefone početak nove revolucije. Ali su ujedno bili i zatečeni jer su im bili potrebni ljudi koji bi razumeli koncept i obezbedili ekspertski konsalting. Na kraju, Telekom nije softverska kompanija. Morali su da imaju nekoga ko će umeti da objasni i drugima šta se tu zapravo radi. A ja sam bio ne samo jedan od retkih inženjera nego se još i bavio programiranjem. Za razliku od mojih kolega kojima su to bila španska sela, dobro sam razumeo šta je softver i kako se pravi.
I pošto se nakon uspešno okončanih pregovora sa Japancima vratila u firmu, Kler Bonstra nije mogla da se odbrani od pitanja kolega o tehnološkim i poslovnim aspektima dobijanja prava na korišćenje Jave. Ona je svoj deo posla majstorski obavila, ali sada je upravljanje projektom trebalo prepustiti nekome ko se u to razume. Nastupio je menadžment vakuum, jer se ispostavilo da mi zapravo ne znamo ko je glavni i odgovorni za uvođenje Jave u servisni portfolio KPN-a.
I tada ja odlučim da istupim jer sam osetio „priliku života”. Bez okolišanja sam saopštio svom šefu kako ću ja to da preuzmem na sebe, jer je logično da onaj ko radi kao produkt menadžer preuzme i posao sa Javom. Nije se usprotivio mojoj inicijativi. Bio sam i uveren da neće. Prosto, vodio sam se principom pomozi donosiocu odluke da donese odluku. Podmetnuo sam leđa za podebeli džak odgovornosti, a njegovo je bilo samo da ga spusti.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
