Treba li ceo svet da plati Trampa?

Na pitanje da li bi podržali uvođenje većih tarifa (carina) na uvezene farmerke što bi se povećalo broj radnih mesta u proizvodnji farmerki u Americi oko 62 odsto potrošača odgovorilo je ”da“. Kad im je rečeno da će zbog te tarife farmerke u prodavnicama poskupeti 10 dolara onda je 66 odsto potrošača reklo ”ne” takvoj politici. A ukoliko bi zbog veće tarife farmerke poskupele 25 dolara, onda 81 odsto potrošača kaže ”ne”.

Ogromna većina ekonomista saglasna je da je povećanje cena za američka preduzeća i potrošače koji kupuju robu iz inostranstva najneposredniji i direktni efekat rasta carina. Anketa Kejto instituta pokazuje da je predsednik Amerike Donald Tramp krenuo u svoj ”Dan oslobođenja” sa podrškom tarifama koja je izgleda znatno slabija od onoga što su pokazala ispitivanja. Predsednik Tramp kao da je pročitao prvi odgovor a ignorisao drugi i treći.

Zbog povećanih carina (25 odsto) na uvezene automobile potrošači će se suočiti s višim cenama, u proseku 6.500 dolara po vozilu uvezenom iz Evrope, Japana i Koreje. Automobili uvezeni iz Meksika poskupeće u proseku oko 4.500 dolara. A Anderson Economic Group procenjuje da bi se povećanje troškova za automobile sklopljene u Severnoj Americi (od delova uvezenih iz raznih delova sveta) kretalo od 4.000 do 12.000 dolara ili više.

Na samo ova dva primera, a ima ih sijaset – od soka od pomorandže do poluprovodnika – vidi se da je Donald Tramp prihvatio ekonomsku politiku koja ima dugu tradiciju da ljude i nacije čine siromašnijim. Zabrinutost zbog trgovinskog rata već se vidi u maloprodaji – deonice američkih firmi poput Epla, Lululemon Atletika, Najkija, Volmarta i Best Baja pale su od četiri do 11 odsto. Trampove carine prete da će potpaliti inflaciju koja je već iznad cilja Federalnih rezervi (FED) od dva odsto.