Na pitanje da li bi podržali uvođenje većih tarifa (carina) na uvezene farmerke što bi se povećalo broj radnih mesta u proizvodnji farmerki u Americi oko 62 odsto potrošača odgovorilo je ”da“. Kad im je rečeno da će zbog te tarife farmerke u prodavnicama poskupeti 10 dolara onda je 66 odsto potrošača reklo ”ne” takvoj politici. A ukoliko bi zbog veće tarife farmerke poskupele 25 dolara, onda 81 odsto potrošača kaže ”ne”.
Ogromna većina ekonomista saglasna je da je povećanje cena za američka preduzeća i potrošače koji kupuju robu iz inostranstva najneposredniji i direktni efekat rasta carina. Anketa Kejto instituta pokazuje da je predsednik Amerike Donald Tramp krenuo u svoj ”Dan oslobođenja” sa podrškom tarifama koja je izgleda znatno slabija od onoga što su pokazala ispitivanja. Predsednik Tramp kao da je pročitao prvi odgovor a ignorisao drugi i treći.
Zbog povećanih carina (25 odsto) na uvezene automobile potrošači će se suočiti s višim cenama, u proseku 6.500 dolara po vozilu uvezenom iz Evrope, Japana i Koreje. Automobili uvezeni iz Meksika poskupeće u proseku oko 4.500 dolara. A Anderson Economic Group procenjuje da bi se povećanje troškova za automobile sklopljene u Severnoj Americi (od delova uvezenih iz raznih delova sveta) kretalo od 4.000 do 12.000 dolara ili više.
Na samo ova dva primera, a ima ih sijaset – od soka od pomorandže do poluprovodnika – vidi se da je Donald Tramp prihvatio ekonomsku politiku koja ima dugu tradiciju da ljude i nacije čine siromašnijim. Zabrinutost zbog trgovinskog rata već se vidi u maloprodaji – deonice američkih firmi poput Epla, Lululemon Atletika, Najkija, Volmarta i Best Baja pale su od četiri do 11 odsto. Trampove carine prete da će potpaliti inflaciju koja je već iznad cilja Federalnih rezervi (FED) od dva odsto.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
