Dok svet ulazi u novu fazu ekonomskih odnosa, sve je jasnije da je zlatno doba globalizacije iza nas. Period u kojem su trgovinske barijere rušene, investicije slobodno cirkulisale, a međunarodna razmena postajala svakodnevica, polako ustupa mesto eri protekcionizma, geopolitičkih rivalstava i fragmentacije globalnih lanaca snabdevanja. Ta promena nije samo statistička kategorija, ona menja sam pejzaž razvoja, naročito za zemlje koje pokušavaju da uhvate korak i izvuku se iz siromaštva.
Za te zemlje postojala je jasna razvojna mapa tokom poslednjih pedeset godina – industrijalizacija kroz izvoz. Dok su razvijene ekonomije odustajale od radno intenzivne proizvodnje i premeštale fabrike u Kinu, Jugoistočnu Aziju ili šire, siromašne zemlje mogle su da iskoriste svoj najobilniji resurs, jeftinu i brojnu radnu snagu, kao kartu za ulazak u globalne trgovinske tokove. Ovaj model doneo je neverovatan skok u standardu: Južna Koreja, Tajvan, Singapur, a kasnije Kina i Vijetnam prešle su put od siromašne poljoprivredne zemlje do industrijske sile sa rastućom srednjom klasom i globalnim uticajem. Tako je izvozni model rasta postao sinonim za uspešan izlazak iz siromaštva.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
