Dok svet ulazi u novu fazu ekonomskih odnosa, sve je jasnije da je zlatno doba globalizacije iza nas. Period u kojem su trgovinske barijere rušene, investicije slobodno cirkulisale, a međunarodna razmena postajala svakodnevica, polako ustupa mesto eri protekcionizma, geopolitičkih rivalstava i fragmentacije globalnih lanaca snabdevanja. Ta promena nije samo statistička kategorija, ona menja sam pejzaž razvoja, naročito za zemlje koje pokušavaju da uhvate korak i izvuku se iz siromaštva.
Za te zemlje postojala je jasna razvojna mapa tokom poslednjih pedeset godina – industrijalizacija kroz izvoz. Dok su razvijene ekonomije odustajale od radno intenzivne proizvodnje i premeštale fabrike u Kinu, Jugoistočnu Aziju ili šire, siromašne zemlje mogle su da iskoriste svoj najobilniji resurs, jeftinu i brojnu radnu snagu, kao kartu za ulazak u globalne trgovinske tokove. Ovaj model doneo je neverovatan skok u standardu: Južna Koreja, Tajvan, Singapur, a kasnije Kina i Vijetnam prešle su put od siromašne poljoprivredne zemlje do industrijske sile sa rastućom srednjom klasom i globalnim uticajem. Tako je izvozni model rasta postao sinonim za uspešan izlazak iz siromaštva.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
