Crni ponedeljak je prošao, ali crne slutnje su ostale. Indeks straha (CBOE – indeks volatilnosti) dostigao je na Njujorškoj berzi najviši nivo od prvih dana pandemije COVID-19 i širi se kao virus svetskim berzama. Nevolja je što nije prolazna moda.
Prvog radnog dana ove nedelje (ponedeljak 5. avgust) biće crnim slovima upisan u istoriju finansijskih tržišta. Sve je počelo u Zemlji izlazećeg sunca i anksioznošću Tokijske berze na kojoj je indeks Nikkei pao 12,4 odsto, što je najveći gubitak u istoriji, veći od “crnog ponedeljka” iz 1987. godine (19. oktobar), a onda se kao požar proširio na berze u Kini, Južnoj Koreji, Tajvanu, Hongkongu, Australiji, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i SAD. Samo pad indeksa S&P 500 Njujorške berze od tri odsto spržio je 1,3 biliona dolara, a tog dana “sedam veličanstvenih” (Alphabet, Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia, Tesla) izgubilo je vrednost od 653 milijarde dolara zbog zabrinutosti investitora da su im cene previsoke i da očekivanja budućeg rasta postaju preteška za ispunjavanje. Vrednost akcija kaskadno je padala širom Evrope i SAD jer su se investitori oslobađali (prodavali) rizičniju imovinu. Dodatnu i nemalu nelagodu izazvao je Berkshire Hathaway koji je prepolovio svoj udeo u kompaniji Apple. I cena bitkoina srozala se ispod vrednosti 52.500 dolara (više od 11,50 odsto) sa 58.350 dolara za manje od dva sata.
Podsećanja radi, u “crnom ponedeljku” 1987. godine sa svetskih berzi nestalo je 1,71 bilion dolara. Iako su u pitanju slični veliki novci, poređenju ovog “crnog ponedeljka” i onog iz 1987. ipak nema mesta: ovog ponedeljka S&P je na otvaranju berze izgubio tri odsto vrednosti a Nasdaq 3,7 odsto, dok je taj pad 1987. godine bio 20 i 11,5 odsto.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
