Najveće kompanije na svetu uveravaju nas da će veštačka inteligencija preko noći rešiti problem produktivnosti. Zato otpuštaju ljude, zamrzavaju nova radna mesta i prelaze u „ultra-lean“ režim, kako bi ogromne sume preusmerile u AI projekte i računarsku infrastrukturu. Spolja sve to deluje kao ulazak u novu tehnološku eru, ali je stvarni tempo promene daleko sporiji od najavljenog.
Danas čak i najprofitabilnije američke kompanije svesno održavaju ili smanjuju broj zaposlenih. JP Morgan otvoreno govori da ima snažnu pristrasnost protiv zapošljavanja novih ljudi. Walmart planira da mu broj zaposlenih ostane ravan bar tri godine, uprkos rastu maloprodaje. Meta smanjuje timove čak i u AI diviziji kako bi smanjila birokratiju.
Najradikalniji je Amazon, koji je u oktobru podelio 14.000 otkaza u korporativnom sektoru, plan koji se direktno objašnjava strateškim usmeravanjem resursa ka veštačkoj inteligenciji.
To nije slučajnost, već obrazac koji se ponavlja u skoro svakoj velikoj korporaciji, posebno u big tech. Posle pandemijskog hiperzapošljavanja, sada ulaze u fazu u kojoj je poželjno poslovati sa najmanjim mogućim brojem ljudi. Makroekonomska neizvesnost je glavni razlog. Inflacija, još uvek visoke kamatne stope i nestabilna potrošnja pritiskaju bilanse, uz neizvesnost koju Tramp i dalje izaziva u međunarodnoj trgovini.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
