Agresivna javna politika zelene tranzicije Evropske unije doživela je prvi veliki poraz u političkim šančevima Brisela. Nemačka je – podržana Italijom, Poljskom i Bugarskom – stala na branik odbrane svojih proizvođača automobila kakve svet poznaje u poslednjih 115 godina i rekla “istorijsko ne” zacrtanoj ekološkoj tranziciji Evrope. Porše i Ferari su pobedili, bila je prva aluzija na početak kraha evropske zelene agende, koji je ozvaničio nemački ministar saobraćaja Folker Vising. Ministar Vising izjavio je pred glasanje ministara EK (zakazano za 7. mart) da njegova zemlja neće podržati planiranu zabranu prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, isključujući i upotrebu e-goriva, iako su poslanici EU o tome doneli zakon u martu prošle godine a države članice saglasile se u junu. Da slučajno ne bi ostala trunka zabune oko nemačkog stava, iza ministra Visinga, funkcionera nemačkih liberala (Stranka slobodnih demokrata – FDP), koalicionih partnera u vladi i zaštitnika nemačkog krupnog kapitala, stao je i kancelar Olaf Šolc stavom da vlada “u potpunosti stoji iza napora” da se izvrši pritisak na Evropsku komisiju da ne ozvaniči zabranu prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (fosilnih i e-goriva) od 2035. godine i da se od Komisije traži da odobri upotrebu e-goriva.
Prvi komentari nemačkog “istorijskog ne” sugerišu da je to odbijanje ujedno i kraj paketa klimatskih zakona koji su osmišljeni da smanje emisiju gasova staklene bašte u EU (propisi uključuju kakve će Evropljani automobile voziti, kako će izolovati svoje domove, proizvoditi čelik ili upravljati šumama i zemljištima), kojoj su u značajnoj meri (s 15 procenata) doprinosili automobili koji koriste fosilna goriva. Iako to nije lako javno priznati, trezveniji posmatrači spremni su da tvrde kako evropski zeleni entuzijazam polako sagoreva pod pritiskom lobija iz država s moćnom automobilskom industrijom. Fijat, Alfa Romeo, Ferari, Folksvagen, Dajmler-Benc, BMW… zaustavili su, makar i privremeno, zelenu agresiju (iako su i sami zagazili u električnu mobilnost) zagovarajući sveobuhvatne analize ekonomsko-socijalnih efekata ekološke agende.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
