“Kosovska”, šta je Bregović hteo ili nije hteo da kaže?

“Naš” jezik je kovanica upotrebljena za opis jedne epizode na nedavnom koncertu Due Lipe u Puli. Britanska i svetska zvezda albanskog porekla pozvala je nekoliko puta publiku te večeri na “našem” jeziku: “Ajmo, ljudi!” Šta bi rekli svi oni jugoslovenski književnici koji su se u doba SFRJ prepirali oko jezika i za neke bili uvertira u raspad zemlje za to “naš” jezik jer su se trudili da na tim raspravama upravo dokažu razlike. Obraćanje Due Lipe na “našem” jeziku je normalno i spada u rok službe svetskih zvezda na gostujućem terenu. I na našim binama to rade svi. Progovorio je “naš” srpski (a i ruski) i Ramštajn, a Mik Džeger je na Ušću minutima pričao na srpskom prebacujući normu sa “dobro veče”, “ajmo svi”… To učenje nekoliko reči na jeziku domaćina je uobičajeno i Dua Lipa se tu uklopila u standard.

Proteklih godina britansku i svetsku scenu obeležio je fenomen pevačica albanskog, tačnije kosovskog porekla. To su uglavnom deca izbeglica sa Kosova koje su došle u Britaniju s kraja devedesetih, pa tako i roditelji Due Lipe. Pre nekoliko godina je zvezda reklamne kampanje poznatog britanskog modnog brenda bila Rita Ora, pop zvezda rođena u Prištini. I tada, kada sam prvi put video u Londonu reklamu sa Ritom Orom, i prošle godine kada sam u istom gradu video džambo bilborde sa Duom Lipom, setio bih se svog albanskog druga iz vojske.

Upravo se bio pojavio album Bijelog dugmeta “Uspavanka za Radmilu M.” a na njoj pesma “Kosovska”. Bila je to prva rok pesma na albanskom jeziku. Ceo album je stigao na razglas naše kasarne, pa su JNA vojnici već znali te pesme “Zaboravi, ako možeš” itd. Pitao sam tog svog albanskog druga iz čete kakva mu je pesma Bijelog dugmeta “Kosovska”. Odgovorio je: “Bez veze, nije naš jezik za rokenrol.” Dodao je da možda njegovi zemljaci nisu za rokenrol već za tradicinal, folk. Pomislim ponekad i na njega i o tome šta misli o svojim zemljakinjama koje su osvojile svet. Odgovorio bi sigurno: “Ali one pevaju na engleskom.”