U sinoćnom redu za jedan događaj u Beogradu sretnem direktora bitnog medija iz devedesetih godina i borbe protiv Slobodana Miloševića. Spomene ovaj feljton o Bijelom dugmetu i seti se epizoda iz detinjstva vezanih za Dugme ali i dana kada je krenuo kao muzički urednik na jednom drugom isto bitnom radiju.
Bijelo dugme je bilo ogroman fenomen, bend koji je menjao živote, ostajao trajno u životima, pa se sada ide na porcije tih paketa mladosti tokom ove turneje 2024/2025.
Ali nikada, ni u doba “dugmemanije”, apsolutnog obožavanja ovog benda, nije mogla proći čitava stvar bez osporavanja. Bijelo dugme je dobilo epitet apostola “pastirskog roka”, nekog kalemljenja folka i roka što je pravovernicima bilo odurno. Profesorka sa Beogradskog univerziteta mi je prošle nedelje govorila o Bregoviću kao lisici, čoveku koji zna da nađe “pravi trenutak u svakom trenutku”, ali i da je osoba koja je pokvarila domaći ukus.
Pročitali ste poslednji besplatni tekst.
Da biste nastavili sa čitanjem potrebno je da se pretplatite.
Nemoj da propustiš nijednu Veliku priču.
Već imate nalog? Ulogujte se
