Politički darvinizam: Dr Nestorović i Milica Zavetnica u lancu ishrane
"Srbija protiv nasilja" uspela je da popularizuje narativ o izbornoj krađi, toliko da čak i neki naprednjaci sumnjaju da je u Beogradu bilo sve regularno
Zoran Panović
„Osamdeset četvrta se vuče…“: Orvel na pola puta od Titove smrti do Slobine pobede
To je bitna godina decenije paradoksa – "zlatnog vremena" – stalne nestašice (struje, kafe, benzina, banana...) i otvaranja pitanja sudbine SFRJ nakon albanskih demonstracija na Kosovu 1981. godine
Brze pruge, švedski standard i novi veliki skok
Ni sad ne znamo, važi li još program "Srbija 2025." koji je na sličan način kao "Veliki skok" Vučić najavio 2019. godine
Sećate li se moralno-političke nastave?
Vojni rok periodično iskoči (plasira se) kao tema, mediji je još jednom apsolviraju, a onda tema kao ponornica nestane dok se ponovo ne pojavi
Fraza godine: „Biti na pravoj strani istorije“
Oksfordski rečnik proglasio je "riz" (rizz) za reč godine, naglašavajući popularnost tog termina koji koristi generacija Z (zed) da opiše nečiju sposobnost da privuče ili zavede drugu osobu. Šta bi bilo kad bi se birala "fraza godine"? Možda bi naša "fraza godine" i u svetu i u Srbiji bila ista: "Biti na pravoj strani istorije". A to je varljiva stvar...
Počelo je Vučićevo „drugo poluvreme“
Faktor Nestorović, izborna patologija i ezoterija
Izbori između Tominog ukazanja u „Areni“ i Matijine podrške „ProGlasu“
Stiče se utisak da su ovo izbori između SNS i SPS, a da će "Srbija protiv nasilja" (ako "ProGlas" izvede dovoljno građana na birališta) svoju šansu pre tražiti u moralnoj čvrstini neekstremne desnice nego u prevratničkom potencijalu Dačićevih socijalista
Šta je uopšte važno na izborima u Srbiji?
Uprkos iluziji raznovrsnosti, da su izbori, što se tiče lista na glasačkom listiću, švedski sto programa i ideologija, bitno je samo nekoliko epiloga: Kakav će biti odnos dveju lista – "Srbija ne sme da stane" i "Srbija protiv nasilja", da li će ova druga moći da postigne rezultat koji će je promovisati u alternativu
Šta je ostalo od Titovih (avnojevskih) tekovina?
AVNOJ se u stvarnosti pokazao žilavijim nego što njegovi satanizatori smatraju. Naravno, tu niko ne misli na obnavljanje jugoslovenske federacije, kakva je zamišljena u Jajcu 29. novembra 1943, ali to ne znači da neke druge avnojevske tekovine i dalje nisu u igri, i to čak kao najprihvatljivije
Kako je Srbija uz vanredne izbore dobila i „referendum“ za predsednika Republike
Inicijativa "ProGlas" do sada je dala solidne marketinške i mobilizatorske efekte, ali je pokazala još nešto: da je mnogo prirodnije, i shodno pretpolitičkom stanju ovog društva – bolje Srbiju politički razmeđiti preko mobilizatorskih spiskova podrške nego preko političkih partija i koalicija
Pragmatične proporcije i vulinizacija kampanje
Vulin je i u obrazloženju ostavke na mesto direktora BIA dokazao da je možda najprincipijelniji srpski političar. E, sad, kakvi su ti principi, to je drugo pitanje
Šta znači povratak Tomislava Nikolića?
Raspršile su se nade nekih neobaveštenih "šumadinaca" da bi nezadovoljan Vučićevom autokratijom i urušavanjem ustavnosti, Toma mogao da postane opozicionar. Pod pretpostavkom da na neki način nije ucenjen
Pupinovo tajno oružje, od Broza do Ane Brnabić
Inovativna trezvenost i racionalizam zaista deluju kao aktivirano tajno oružje. Ovoga puta ne "Teslino", već "Pupinovo"
Nema raja bez rodnoga kraja, od Pranjana do Kovilova
Kako su potomci ljudi iz misije Halijard postali "crveni četnici"
Koliko zaista može srpska opozicija
Između niže srednje klase i Vučićeve superelite (koju treba bespoštedno kritikovati), nalazi se "klasična" srednja – srednja klasa, koja je i dalje baza podrške proevropske i građansko-patriotske opozicije. Zato se lekarima, profesorima obećavaju veće plate nego što ih imaju kod Vučića. I samo tako je ispravno – ne treba ismejavati Vučićev parizer već niže i niže srednje slojeve stanovništva treba ohrabriti mortadelom i svinjskim butom
Od Petog oktobra do druge faze dekolonizacije (da li je JUL globalno kul?)
Uprkos napadnom stvaranju utiska da je vikend obračun u Banjskoj istopio percepciju izvesne prednosti u konstruktivnosti koju je Vučić ostvario nad Kurtijem, ne treba zaboraviti da Vučić nikada od 2012. nije govorio o povratku celog Kosova pod puni suverenitet Srbije, već je uvek tražio ili suštinsku autonomiju za Srbe ili razgraničenje. Samo dve opcije su trenutna utopija na Kosovu: prva je da Srbija zavlada celim Kosovom, a druga je da bilo kakvo nezavisno Kosovo (i bez Kurtija) bude građanska država
Nutricionistička politika: Ko se upecao na Vučićev parizer?
Sama ideja demokratske smene vlasti postala je gotovo julovski nedopustiva. Sadašnja opozicija želi da se "dočepa" vlasti, kako se ta jezička bravura odomaćila u naprednjačkom propagandnom novogovoru, što podrazumeva nešto antidržavno. Iako je opozicija jedna od temeljnih institucija u demokratskoj državi
Bledska ili kotorska krempita?
Nekada se stvarno stekne medijski utisak da je Kristofer Hil predsednik Srbije, a Aleksandar Vučić premijer. S time što Hil prekoračuje ovlašćenja ako ga gledate samo kao ambasadora strane države, ali ako ga gledate kao "predsednika" Srbije, kako pakosni kritičari Vučića s desnice vole da pecnu, stiče se utisak da se drži ovlašćenja. Da naglašava generalnu politiku Srbije, a da Vučić vodi izvršnu vlast
