Sarajevo safari, vređanja u “Skenderiji” i zaboravljeni gestovi
Ili, zašto se ne treba naginjati kroz "prozor"
Zoran Panović
Do Brisela i Londona preko Sečnja
Nijansira se režimski narativ oko EU. Dok Ana Brnabić u Briselu optužuje studente i opoziciju da nisu "proevropski" – da napadaju Vučića da je "izdajnik" zbog aranžmana sa EU, uključujući i Briselski sporazum za Kosovo, ministar spoljnih poslova Marko Đurić insistira na tome da "ne smemo da dozvolimo da neke zemlje pre nas uđu u EU, jer znamo da nam one često nisu prijateljski nastrojene"
Sastanak u Luandi: Tito, Dačić, NIS i Mesi
Ivica Dačić je primio Orden časti Republike Angole kojim je predsednik te afričke države Žoao Manuel Laurenso posthumno odlikovao nekadašnjeg jugoslovenskog lidera
Kad ti Bugarin okrene leđa
Ima li šanse da brzo bude zaboravljena i nedavna izjava bugarskog predsednika Rumena Radeva, koji je rekao da bi evropske institucije trebalo ozbiljno da shvate projekat „srpski svet“ i opasnosti koje od njega dolaze
Šta bi Pekić danas mislio o Vučiću?
Zašto Vučević ne citira Šešelja koji je pobedio Pekića na dopunskim izborima za Skupštinu Srbije 1991. u beogradskoj Rakovici?
Porodične vrednosti (za otprilike mesec dana)
Na obeležavanju Svete Petke, analizirajući svoju stranku, domaćin slave Siniša Mali otkrio je tajnu uspeha stranke – to što su i najjača politička organizacija u zemlji je i zato što su "jedna velika porodica". Porodica, kaže tolstojevski Siniša Mali, ima svoje mane i svoje vrline. Gde je porodica, tu je i priča o "porodičnom srebru". Mali ga nije pominjao
Koliko imamo “užičkih republika”?
Užička republika jeste bila partizanska slobodna teritorija, ali i sovjetizovana Vandeja. Marketinški se može koristiti kako kome danas odgovara. Što se i čini
Srbija je vašar nominalnosti
Nominalni evropski put, nominalni premijer, nominalna levica, nominalni vernici, nominalna opozicija, nominalni privredni rast...
“Treći dnevnik” TV Beograd (7. jun 1989)
U analizi medijskog sadržaja iz perioda terminalne faze Jugoslavije (pozne osamdesete) indikativan je "Treći dnevnik" Televizije Beograd (današnji RTS), koji je kao lajtmotive imao predstojeći Samit nesvrstanih i predstojeći vanredni Kongres SKJ
“Ko su vladari sveta iz senke”
Iako Vučićevi govori u Ujedinjenim nacijama deluju pomalo i ekstravagantno, oni su, stiče se utisak, više namenjeni domaćoj javnosti (zasenjivanju prostote) nego ubeđivanju svetskog auditorijuma da je Srbija globalna avangarda. Iako je "srpski svet" u suštini deo "globalnog juga". Nezavisno od toga, Vučić mnogo bolje razume svetski kapitalizam od Slobodana Miloševića
Kako je Vučić doveo sebe u vezu sa Čarlijem Kirkom, Aldom Morom i Nepalom
Od eugenike do anarholiberalizma...
Stvarnost “male zemlje sa velikim snovima”
Razlog za izbore je i to što ova Skupština više nema legitimitet. U njoj nema Pokreta za narod i državu koji je počeo formiranje svojih odbora po Srbiji, i koji može biti Vučićeva lojalističko-zavetnička izborna platforma. Iz Pokreta je i premijer, a u Skupštini su poslanici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" koja više ne postoji. Skupština ne oslikava "novu normalnost" u Srbiji
Ima li suživota u Srbiji?
Lakše bismo u polarizovanoj Srbiji ostvarili nekadašnji princip "prištinskog korzoa" (gde su jednom stranom ulice išli Srbi, a drugom Albanci i svako u svoje kafiće), nego što bismo mogli da se podelimo u DDR Srbiju (prorusku, narodnu) i SRN Srbiju (proevropsku, demokratsku), po nemačkom hladnoratovskom principu. Sve sa zidom. Sa dogovorom da baš ne mora da se puca na prebege
Od Spilbergove do Vučićeve Ajkule
... i s kim bi predsednik vodio takozvanu debatu?
Najbolji politički govor 2025.
U Andoru ima i Gaze, i Trampove Amerike, Ukrajine, Putina i palete svetskih praksi, političkih, vojnih i medijsko-propagandnih, a ko hoće može ponegde prepoznati i Vučićevu Srbiju
Zašto 2025. ne može da bude 2011?
"Samo jedni mali, obični izbori..."
Šta nas je Alan Ford naučio o zajedničkom jeziku
Nije isto kad Bob Rok kaže "opet sniježi, a nema kruha" negoli "opet pada sneg, a nema hleba"
Tridesetogodišnji rat (i mir)
Ovo je treći moderni period bez rata – nakon "versajskog" (1918–1941) i "titoističkog" (1945–1991) mira. I kao što su se i versajski i titoistički, hladnoratovski mir pretvorili u ratni međuetnički košmar čim se raspala evropska konstelacija, istu sudbinu može očekivati i dejtonski mir dođe li taj čas
