Nijansira se režimski narativ oko EU. Dok Ana Brnabić u Briselu optužuje studente i opoziciju da nisu "proevropski" – da napadaju Vučića da je "izdajnik" zbog aranžmana sa EU, uključujući i Briselski sporazum za Kosovo, ministar spoljnih poslova Marko Đurić insistira na tome da "ne smemo da dozvolimo da neke zemlje pre nas uđu u EU, jer znamo da nam one često nisu prijateljski nastrojene"
Ivica Dačić je primio Orden časti Republike Angole kojim je predsednik te afričke države Žoao Manuel Laurenso posthumno odlikovao nekadašnjeg jugoslovenskog lidera
Ima li šanse da brzo bude zaboravljena i nedavna izjava bugarskog predsednika Rumena Radeva, koji je rekao da bi evropske institucije trebalo ozbiljno da shvate projekat „srpski svet“ i opasnosti koje od njega dolaze
Zašto Vučević ne citira Šešelja koji je pobedio Pekića na dopunskim izborima za Skupštinu Srbije 1991. u beogradskoj Rakovici?
Na obeležavanju Svete Petke, analizirajući svoju stranku, domaćin slave Siniša Mali otkrio je tajnu uspeha stranke – to što su i najjača politička organizacija u zemlji je i zato što su "jedna velika porodica". Porodica, kaže tolstojevski Siniša Mali, ima svoje mane i svoje vrline. Gde je porodica, tu je i priča o "porodičnom srebru". Mali ga nije pominjao
Užička republika jeste bila partizanska slobodna teritorija, ali i sovjetizovana Vandeja. Marketinški se može koristiti kako kome danas odgovara. Što se i čini
Nominalni evropski put, nominalni premijer, nominalna levica, nominalni vernici, nominalna opozicija, nominalni privredni rast...
U analizi medijskog sadržaja iz perioda terminalne faze Jugoslavije (pozne osamdesete) indikativan je "Treći dnevnik" Televizije Beograd (današnji RTS), koji je kao lajtmotive imao predstojeći Samit nesvrstanih i predstojeći vanredni Kongres SKJ
Iako Vučićevi govori u Ujedinjenim nacijama deluju pomalo i ekstravagantno, oni su, stiče se utisak, više namenjeni domaćoj javnosti (zasenjivanju prostote) nego ubeđivanju svetskog auditorijuma da je Srbija globalna avangarda. Iako je "srpski svet" u suštini deo "globalnog juga". Nezavisno od toga, Vučić mnogo bolje razume svetski kapitalizam od Slobodana Miloševića
Od eugenike do anarholiberalizma...
Razlog za izbore je i to što ova Skupština više nema legitimitet. U njoj nema Pokreta za narod i državu koji je počeo formiranje svojih odbora po Srbiji, i koji može biti Vučićeva lojalističko-zavetnička izborna platforma. Iz Pokreta je i premijer, a u Skupštini su poslanici opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja" koja više ne postoji. Skupština ne oslikava "novu normalnost" u Srbiji
Lakše bismo u polarizovanoj Srbiji ostvarili nekadašnji princip "prištinskog korzoa" (gde su jednom stranom ulice išli Srbi, a drugom Albanci i svako u svoje kafiće), nego što bismo mogli da se podelimo u DDR Srbiju (prorusku, narodnu) i SRN Srbiju (proevropsku, demokratsku), po nemačkom hladnoratovskom principu. Sve sa zidom. Sa dogovorom da baš ne mora da se puca na prebege
... i s kim bi predsednik vodio takozvanu debatu?
U Andoru ima i Gaze, i Trampove Amerike, Ukrajine, Putina i palete svetskih praksi, političkih, vojnih i medijsko-propagandnih, a ko hoće može ponegde prepoznati i Vučićevu Srbiju
"Samo jedni mali, obični izbori..."
Nije isto kad Bob Rok kaže "opet sniježi, a nema kruha" negoli "opet pada sneg, a nema hleba"
Ovo je treći moderni period bez rata – nakon "versajskog" (1918–1941) i "titoističkog" (1945–1991) mira. I kao što su se i versajski i titoistički, hladnoratovski mir pretvorili u ratni međuetnički košmar čim se raspala evropska konstelacija, istu sudbinu može očekivati i dejtonski mir dođe li taj čas
U Užicu je Milošević (SPS) na prvim izborima 1990. izgubio (u drugom krugu) oba poslanička mesta iako je imao jake kandidate. Tada je bio većinski izborni sistem. Čačani su masovno došli u jesen 1996. u Užice na demonstracije povodom izborne krađe, kao što su zajedno pobedili i 5. oktobra
