Kakvo god čudovište da ti se krije ispod kreveta, ako ga izvučeš na svetlost dana i upitaš ga je li za čašu vode i da li se, zaboga, ukočilo od tolikog ležanja na podu, ono prestaje da bude čudovište i postaje nešto sa čime si na „ti"
Imati i negovati samoobmane je ljudski, a one imaju svoje funkcije – čuvaju nas od nečega što nam je u datom trenutku previše teško ili bolno da sagledamo
Naravno da neki migrant koji je došao trbuhom za kruhom „zaslužuje" više našu empatiju od nekog tamo kraljevskog razmaženka koji „u životu nije digao ništa teže od kašike". Ali, ako pravimo ovakve podele oko toga ko zaslužuje a ko ne zaslužuje našu empatiju, možemo li onda stvarno da kažemo da je to empatija
Muškarci su danas u gorem položaju nego ikad, ne zato što su žene postale nadrkane feministkinje, već zato što nemaju nikoga i ništa što bi im poručilo: „Hej, muškarcu, u redu je – nisi loš, nisi neadekvatan, volimo te takvog kakav jesi"
Ne moraš da imaš samopouzdanje da bi u nečemu uspeo — to je ono što neće reći maltene niko ko se bavi ovom temom
Ponovno gledanje serije „Breaking Bad" pokazalo mi je da ono što ti se činilo kao nekakvo, zapravo, posle nekog vremena, može da izgleda kao nešto sasvim drugo
Koliko je "Beli lotos" zapravo priča o obesnim buržujima, a koliko o samoj ljudskoj prirodi?
I sada, kao odrasli ljudi, gledamo u realnost koja izgleda poput onog košmara iz kog se probudiš s olakšanjem što je sve bio san, a onda ponovo zaspiš i – bam! – košmar se nastavlja tačno tamo gde je stao
Šala o Isusu u tridesetima sa dvanaest prijatelja pominje baš tu deceniju života svakog od nas kad nam se dešavaju najveće životne promene. Ako bismo uzeli u obzir seriju „Prijatelji", dobro pitanje je šta bi se sa njima desilo nakon finalne epizode. Verovatno je dobro što tvorcima ove serije nije palo na pamet da prave nekakav nastavak
Priča o "love-hate" iskustvu sa serijom "Still up", jednoj od onih nepopularnih serija sa nametnutom poentom
Ako su te celo detinjstvo učili da budeš dobra devojčica ili dobar dečko i radiš šta ti se kaže, onda će – naravno – da ti bude teško da kao odrasla osoba kažeš da nećeš da radiš šta ti se kaže i da si potpuno u miru s time da u toj i toj situaciji nisi dobra devojčica ili dobar dečko
Ono što me je najviše iznenadilo u najnovijoj interpretaciji serije „Seks i grad” jeste koliko je patologije u toj seriji normalizovano. Ali je i dalje volim...
Srce mi se slomilo negde na pola sezone serije „Bodies” gde shvatiš da je glavni zlikovac Ilajas Meniks u ovoj seriji zapravo jedan nevoljeni dečak
Svaki taj bol koji nam se prirodno dešava pripada nam i potrebno je da ga proživimo. Baš onda kad pokušavamo da ga otupimo, rizikujemo da ga još više usložnimo i otežamo
Sve te poruke su da si, ako ne želiš da budeš fokusiran kao stršljen na kokainu većinu svog budnog vremena, bezvredno ljudsko biće
Da li je moguće da feminizam stvarno postigne ono što mu je cilj ako muškarce ignorišemo ili puštamo da veruju da smo nekakvi neprijatelji
Kad bismo bili srećni od jutra do mraka, vrlo brzo bismo padali od umora, potpuno nesposobni da radimo išta što zahteva fokus. I zato jeste tačna ona izreka da ne postoji sreća kao takva već da postoje trenuci sreće
U to da usamljenost jeste „bad guy” nema nikakve sumnje, bitno je ne demonizovati je jer nam određen stepen nje tokom života pripada, baš kao i činjenica da se život neumitno sastoji od patnje, tuge, padova, neuspeha, stresa
