Zašto (nam se čini da) januar traje toliko dugo

Ovaj januar nikako da se završi, kao da nema kraja. To je osećaj koji mnogi ljudi imaju a pre svega zbog neke “težine” koju ovaj prvi mesec u godini može da stvori. Više je razloga za to i svi koji se tako osećaju trebalo bi da znaju da nisu u tome sami. Stručnjaci za mentalno zdravlje i istraživači već duže vreme bave se “problemom” januara pa otuda i termini “najteži”, “najcrnji”, “najduži” mesec ili “januarski bluz”. I vrlo dobro im je poznato sa kakvim izazovima se ljudi suočavaju, ali i kako ih prevazići.

Januar je mesec koji traje kao i još pet meseci, odnosno 31 dan, ali obzirom na događaje koji su grupisani u ovom mesecu, finansijske izdatke, stiče se utisak da nikad nema kraj.

“Reč je o psihološkom doživljaju trajanja ovog meseca, a ne o legitimnom trajanju januara. Taj psihološki doživljaj je jedan od izazova u januaru”, objašnjava psiholog Milica Petrović iz  Medigroup MindCare klinike za psihologiju, psihoterapiju i razvoj dece i odraslih.

“Januar je mesec u kojem su turbulencije od decembra na vrhuncu. Novogodišnja euforija još uvek traje, a počinje božićna. Januar je mesec pun izazova na fizičkom, mentalnom i finansijskom planu”, dodaje ona.

Na fizičkom planu, kaže da je najveći izazov kako se odupreti izazovu lepo dekorisane ili raznovrsne trpeze. Naročito, to postaje problem osobama koje su već neko vreme na dijetalnom režimu ishrane i koje ne žele da povećaju svoju telesnu težinu.

A svi se zaborave i opuste tokom praznik–zar tako ne bi trebalo da bude jer zato služe praznici. Potrošeno je i previše para, preostali su su računi iz prošle godine, neki su odlučili da će prestati da puše i piju i jedu slatko… Kad ono – ništa od svega toga jer smo se previše opustili i onda nas sačeka januar kao neki trenutak istine i otrežnjenja. Zapljusne nas realnost, i tu se čovek sudari sa januarskim bluzom.

“Finansijski izazovi počinju još u decembru kada je potrebno odupreti se izazovnom šarenilu i velikom izboru dekorativnih detalja i poklona. Sledeći finansijski izazov je organizacija praznične trpeze ili putovanja ili izlazaka. Nakon stišavanja praznične euforije često se suočavamo sa prilično olakšanim budžetom”, navodi psiholog Milica Petrović dobro poznati problem sa kojima se mnogi suočavaju.

A sve kreće, podseća, još u decembru koji nas polako uvlači u kolektivnu euforiju pa i sami podležemo uticaju okruženja. Euforija nas sve je iscrpela , najviše u fizičkom i mentalnom smislu, a potom i u finansijskom.

“Praznična atmosfera nam “ne dozvoljava” da emotivno pokleknemo i iskažemo ili pokažemo svoja osećanja koja nisu u skladu sa euforijom drugih. Nekada je reč o potencijalnom razvoju žaljenja što smo nekome “pokvarili” veče, praznike svojim neraspoloženjem. Nekada potiskujemo svoje neraspoloženje i jurimo za dobrim osećajem koji postižemo kupovinom, ugađanjem sebi putem hrane”, navodi primere psiholog.

Januar je mesec koji se povezuje sa postprazničnom depresijom, usamljenošću koja može da počne još tokom samih praznika a zaboravljamo i da neki ljdi ne vole praznike i da im ne prijaju. Sve to može da bude prilično teško i narušava mentalno zdravlje tokom januara. Negativnom odnosu prema januaru je doprinela i marketinška kampanja promovisanja “Blue Monday”, koncepta najtužnijeg ili najdepresivnijeg dana u godini na severnoj hemisferi,  koji pada trećeg ponedeljka u godini, iako naučnici kažu da je to puka izmišljotina i da ovakav datum ne postoji.

Usamljenost je jedan od problema koji  se u januaru menja: ili se intenzitet tog  osećaja pojačava ili se iz tog osećaja trudimo da što više budemo u centru zbivanja, kaže Milica Petrović, psiholog u MediGroup MindCare klinici.

“U oba slučaja nakon praznika se pojačava intenzitet tog osećaja. Kada se izolujemo i ostanemo sami tokom praznika, najčešće se javlja i depresivno raspoloženje kao posledica negativnog vrednovanja sebe i svojih potencijala. Iz osećaja usamljenosti koji nam traje tokom godine a koji pokušavama umanjiti stalnom borbom da budemo u centru zbivanja možemo doći u preveliku emotivnu i fizičku iscrpljenost koja nakon praznične euforije može dovesti od emotivne zaravljenosti ili razočarenja povodom toga što nam često druženje i boravak u veselom i raspoloženom društvu nije izvuklo iz osećaja usamljenosti”.

Posebna priča su novogodišnje  rezolucije, neki ih nazivaju liste želja ili planova za Novu godinu. Pa pored odluka da se krene na dijetu, ostave cigarete, počne sa vežbanjem postoji i pritisak da se smanji ili prekine upotreba alkohola (Dry January).

Iako ove odluke nisu loše, naprotiv, stvaraju poseban pritisak iako polovina  odustane od tih odluka u prva tri meseca naredne godine. Da novogodišnje oduke  tako funkcionišu rade, dosad bi svi prestali da puše i piju i niko ne bi imao višak kilograma.

Od naredne godine uvek očekujemo  nešto što nekada definišemo a nekada se samo nadamo nečemu. To nas već polako uvlači u neizvesnost i strahovanje povodom budućnosti, dodaje psiholog.

“Prvih dana januara se “kroje” planovi i postavljaju ciljevi za započetu godinu. Sumiraju se dešavanja iz prethodne godine, procenjuje se lična ostvarenost u protekloj godini, daje se lični fidbek, ali i fidbek najbližim osobama”, kaže ona.

Ali, kada se na to doda iscrpljenost fizička, mentalna i i finansijska, situacija postaje još negativnija.

“Počinju naši strahovi da li ćemo uspeti da ostvarimo svoje ciljeve, kako ćemo rešiti svoju finansijsku situaciju ,kako vratiti osećaj zadovoljstva.  Često se dešava da imamo i nerealna očekivanja od započete kalendarske godine. Da nas raspoloženje tokom praznika “drži” tokom cele godine, da sve planove koje napravimo u stanju euforije (a koji su često nerealni jer euforično stanje ne traje tokom cele godine) moramo i ostvariti”, priča Milica Petrović.

A samo potenciranje toga da je januar “težak” mesec i da je najdepresivniji dan baš u januaru doprinosi dodatno tome da se januar tako loše kotira i utiče na naše mentalno zdravlje.

Ipak, neke činjenice zaista ne idu u prilog januaru, ako što niska temperatura, broj dana do sledeće plate, broj dana do sledećeg odmora, broj osunčanih sati, dnevna svetlost, broj noći provedenih u zatvorenom a sve to utiče na nas.

I pored mnogih predrasuda o januaru, zaista postoji nešto što se zove sezonski afektivni poremećaj (SAD), pravi oblik poremećaja raspoloženja koji neki ljudi doživljavaju tokom zimskih meseci, kada ima manje sunčane svetlosti i kada su “kraći” dani. Istraživanja pokazuju da je možda glavni pokretač ove promene raspoloženja upravo promena i smanjenje izloženosti sunčevoj svetlosti. Najčešće se primećuje pri prelazu iz jeseni u zimu. Smanjenje serotonina, kako se pretpostavlja, zbog drastično manjeg izlaganja svetlosti, i višeg nivoa melatonina (koji utiče na san), može da doprinosi osećaju letargije, dodatno pogoršavajući simptome.

I kad se tome doda sve ostalo što se vezuje za januar, to može da stvori stres i anksioznost i da pojača “težinu” januara.

Kod toga je nekada moguće pomoći sebi malim promenama u ponašanju (nekada je dovoljno više sna, šetnja, boravka na suncu ili ne svaljivanje krivice zbog toga što niste baš 1. januara krenuli na dijetu), a nekome je  potrebna podrška stručnjaka da pregura.

Ne bi trebalo da robujemo novogodišnjim odlukama. Nije loše imati planove, ali neku realnu alternativu umesto novogodišnje liste želja.

Psiholog Milica Petrović savetuje da se u januaru treba ponašati onako kako se ponašamo i tokom svakog drugog meseca. Navike  i rutine koje smo imali ranijih meseci, a za koje smatramo da su nam korisne, treba nastaviti i u januaru i tokom cele godine.

“Za navike koje su nam prethodne godine bile ometajuće u svakodnevnom životu ili poslu, treba smisliti strategiju promena, ali promena koje su realne i ostvarive. Stepen ostvarivosti zavisi od same osobe, tako da nema jedinstvene strategije. Svako pravi strategiju za sebe vodeći računa da sve treba da bude postupno onoliko koliko neće osobu uvoditi u stres povodom promene”.