Svake godine u kasnu jesen, nekako baš u ovo vrijeme, neupitno, tačno i nepogrešivo kao prelazak na zimsko računanje vremena, iz Tuzle stižu vijesti o masovnom trovanju građana gljivama. Desetine ljudi završe u ljekarskim ordinacijama sa ozbiljnim stomačnim tegobama, povraćanjem, ponekad i nesvjesticom, halucinacijama i zabrinjavajućom obamrlošću ili pospanošću. Najteže slučajeve redovno smjeste u tuzlanski Klinički centar da im se ljekari bore za život, ljutito se pitajući zašto ljudi, koji pojma nemaju o gljivama, dovode u opasnost sebe i svoje porodice uprkos gorkim i neugodnim iskustvima iz prethodnih godina.
Da stvar bude čudnija, većina otrovanih ne bere gljive – kupe ih na pijaci ili, što je mnogo češće, na improvizovanim uličnim tezgama. Ne pada im na um da sami skaču po šumovitim prostranstvima jesenjim bojama ukrašene Majevice i podmajevičkog kraja, nego ih uzmu na kilogram da pojeftino naprave gozbu kod kuće, koja često, to nas iskustvo uči, bude mnogo skuplja nego što izgleda na početku. Nikako da se nauče pameti, ljutito govori pred kamerama jedan doktor, valjda iznerviran što je sa slobodnog dana morao doći u intervenciju da bi spašavao te neodgovorne građane, koji ne dovode u opasnost samo sebe, nego i svoje porodice, čak i djecu.
Poštovani, da biste pročitali 1 besplatan tekst potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
