Da li ti je bitnije da te ljudi vole ili da te smatraju za eksperta?

Četvrti nastavak feljtona Bojana Lekovića na Velikim pričama, sve objavljene nastavke pročitajte OVDE.

***

Mnoge lepe stvari u razvoju karijere desile su mi se za vreme perioda provedenog u centrali. Dobar deo zasluga što i danas tako mislim pripada šefovima koji su, u suštini – vodili računa o tome. Taj njihov „rad” sam primećivao nekako sa strane. Niko me, dakle, nije pozvao na sastanak da mi kaže: evo, sad ćemo mi da gradimo tvoju karijeru i uradićemo to i to. To se nije dešavalo. Ali sam povremeno osećao da vode računa o tome.

U tome je bitnu ulogu trebalo da igra odeljenje za ljudske resurse i ja sam kroz nekoliko situacija i imao bliži kontakt sa njima, pa sam tako u suštini i počeo da razumem njihov posao.

A povod za prvi susret sa njima uopšte nije bilo lep.

U decembru 2003. me je Dirk, stari šef iz centrale, obavestio da su mi povećali platnu skalu. Ta vest me je obradovala – to je u suštini značilo unapređenje, jer je penjanje na platnoj skali znak da firma smatra da si prešao na, da tako kažem, viši nivo angažovanja na poslu. Da si zreliji nego što si bio kad si počeo za njih da radiš. Prevedeno u novac, to je značilo nekih 300 evra višu platu neto.

A baš negde u to vreme postao sam otac. Ćerkica kod kuće i Aleksandra koja je čuva. Aleksandra je po isteku njenog privremenog ugovora u KPN Researchu ostala bez posla pa nam je to povećanje plate veoma značilo zato što nam je otvaralo perspektivu uzimanja kredita za stan. Dolazi 23. januar, dan kada „leže” prva uvećana plata i imam šta da vidim: moja neto plata manja je od prethodne i pripadne mi muka. Samo ugasim računar i odem kući. Toliko sam bio rezigniran i pod stresom što su me prevarili da mi je bilo potrebno da se naspavam.

Šef tog dana nije bio u ofisu, radio je iz Nemačke, ali sutradan sam ga zatekao u ofisu.

„Dirk, sećaš se onog povećanja plate za mene?”

„Sećam se.”

„Je l’ to bila šala ili ozbiljno?”

„Kakva šala?”

„Pa tako što sam dobio manju platu, a ne veću.”

„Čekaj, kako je to moguće?! Sad ću da vidim.” Ode on kod direktora Ajmod ofisa, onoga sa tompusom što me je intervjuisao, a ja se vratim u svoju kancelariju. Nije prošlo mnogo, kad eto njih dvojice. Pejter u ruci nosi odštampan mejl koji je on poslao Odeljenju za ljudske resurse. Odmah potom dobijam mejl od Dafne iz istog tog odeljenja u kome mi se izvinjava što je „zaboravila da sprovede povećanje plate”. Svojim propustom je u potpunosti, kao gumicom, obrisala dodatnu motivaciju koja je trebalo da obezbedi povećanje plate kao nagradu za sav trud.

Na kraju se ispostavilo da je uporedo sa tim njenim propustom, moja dotadašnja plata bila umanjena zbog nekih promena u oporezivanju dohodaka.