Jedna od legendi naše medicine, Koča Todorović, u svom kapitalnom delu „Infektivne bolesti sa epidemiologijom“ za veliki kašalj ili pertusis (lat. pertussis) navodi sledeće sinonime: hripavac, kukurekavac, rikavac i zacenka.
Ti nazivi su potekli iz naroda radi označavanja karakterističnih znakova bolesti – hripanja i zacenjivanja. Laičkog porekla je i sinonim magareći kašalj, verovatno kao izraz njegove tvrdoglave upornosti. Na anglosaksonskom području narodski izraz za pertusis je hripavi kašalj (engl. whooping cough), a zbog još jedne svoje karakteristike – vrlo dugog trajanja – naziva se i stodnevni kašalj.
Istorija
Hroničari antičkog doba ne pominju veliki kašalj, po svoj prilici zato što su zdravlje ugrožavale mnogo pogubnije morije, poput velikih boginja, kuge i raznih tifusnih groznica. Tek u XI veku je arapski lekar Avicena izdvojio veliki kašalj od ostalih akutnih bolesti disajnih organa. Bolest se i tada javljala u epidemijskim talasima, ali se na opis epidemija velikog obima čekalo do XVIII veka, prvo u Nemačkoj i Engleskoj. U to vreme je u zapadnoevropskim zemljama veličine današnje Srbije pertusis godišnje odnosio po nekoliko hiljada života.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se