U narednim danima i sedmicama analiziraćemo, iz mnogo uglova i još više kutova, sve rezultate naše velike književne debate „100 najboljih romana“. Rezultate pogledajte ovde i priključite se akciji tako što ćete glasati za svoje omiljeno delo.
***
Danilo Kiš imao je pet naslova u našem izboru, a po broju ukupnih glasova je četvrti pisac. Njegova “Grobnica za Borisa Davidoviča” osmi je najbolji roman na konačnoj listi. Ovo je, za početak, priča o mladom Kišu…
U časopisu „Omladinski pokret“ je 1953. objavljena prva Kišova pesma “Oproštaj s majkom”. U gimnaziji je nastavio da piše pesme i prevodi mađarske, ruske i francuske pesnike.
Upisuje se na Filozofski fakultet u Beogradu. U “Gorkom talogu iskustva” stoje Kišove misli, misli pridošlice u glavni grad: „Došavši u Beograd, ja sam se zagnjurio u taj svet tzv. boemije, u ‘Tri šešira’, u ‘Prešernovu klet’, i pio sam pošteno, na gladan stomak, ali do dna, uvek na eks, ali sam čuvao kao svoju tajnu formulu opstanka, jedinu mogućnu, koju sam pronašao ne u kafani nego takođe u nekoj knjizi. Verovao sam u verodostojnost te spasonosne formule, te anegdote, jer ju je rekao onaj čiji život i čije knjige nisu bile protivrečne. ‘Kako ste uspeli, gospodine Tin, da opstanete uprkos boemiji, da toliko naučite, dok su oni koji su s vama pili, manje ili više svi potonuli?’ Pisac je odgovorio: ‘Ja sam noću pio, a danju radio.’ Eto, u toj se anegdoti krije ta čarobna formula koju sam čuvao za sebe i koje sam se držao. Ja sam danju sedeo u Narodnoj biblioteci i išao na časove, a noću sam pokušavao, sasvim glupo i uzaludno, da otkrijem tajnu koju krije boemija. Ne, naravno, ne kajem se. Još uvek verujem da je empirijsko saznanje ma kakve vrste, pa i boemija, pogotovo ona, korisno za pisca. Nemojte mi postavljati pitanje kada sam spavao, jer imam spremljen odgovor: u međuvremenu!“
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
