“Kada uđeš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne”, kaže izreka koju internet u jednakoj meri pripisuje Karlu Jungu i japanskoj narodnoj mudrosti, uz ogradu da japanska varijanta zapravo kaže da treba sići na prvoj stanici. Kako stvari stoje, napad na Iran sve više deluje kao ulazak u pogrešan voz, a kako oni dolaze i bez voznog reda, stručnjaci širom sveta pokušavaju da nekako izađu na kraj sa opštom nepredvidivošću i neizvesnošću koja je počela 28. februara.
I tako dolazimo do scenarija raspleta, koji se plasiraju na sve strane ali manje više kažu isto – načekaćemo se na “normalizaciju” odnosno na povratak na predratno stanje. Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je analizu koja zvuči kao GPS koji, gde god da skrenete, upozorava da idete na pogrešnu stranu. Dok se sukob na Bliskom istoku širi poput mrlje od nafte, poručuju da su “svi scenariji vode ka sporijem rastu i višim cenama širom sveta”. Bez obzira na to da li će diplomatija uspeti da sklepa mir ili će tenzije nastaviti da tinjaju u Ormuzu, svet ulazi u eru skupe energije i logističke zavrzlame koja se ne rešava za dan, nedelju ili mesec dana.
Dobrodošli u Biznis sredom, vaš nedeljni pregled ekonomskih dešavanja.
SVET: Od Ormuza do trpeze
Kada glavni ekonomista MMF-a, Pjer-Olivije Gurinša, kaže da će svi putevi dovesti do viših cena i sporijeg rasta, on ne govori samo o gorivu, već i o “lancu ishrane” koji počinje u Ormuzu, kroz koji prolazi trećina svetske proizvodnje đubriva. Projekcije UN-ove Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) već sada kažu da ako kriza potraje, globalne cene hrane bi mogle biti 15% do 20% više u prvoj polovini 2026.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
