Automobili su oduvek bili mnogo više od pukog prevoznog sredstva, pa ako premotamo film trideset ili četrdeset godina unazad, setićemo se gužvi koje nisu bile oko onoga što smo svi vozili, već oko onoga o čemu smo sanjali.
Prava zvezda sajma osamdesetih nije bio Yugo ili “Stojadin”, već recimo legendarni Mercedes W124 ili BMW “kockica”. Ti automobili su tada predstavljali ne samo vrhunac inženjerskog umeća ili dizajna, već i stil života ili makar materijalni uspeh kome se stremilo. Neko bi možda i danas uzdahnuo pred ovakvim vozilima, ali teško da bi to bio odušak nagomilanim pozitivnim emocijama.
Današnji kupac, međutim, ne traži više samo luksuz, izdržljivost ili lepotu: geopolitička situacija i njene posledice po svetsko tržište nafte i derivata pretvorila je posedovanje automobila ili komercijalnog vozila sa tradicionalnim motorom u neku vrstu kockanja sa sopstvenim budžetom.
Aktuelni sukob u Iranu ponovo je podsetio svet koliko je zavisnost od nafte opasna po stabilnost svakodnevnog života i predvidivost kućnog budžeta. Prosečna cena litra benzina u Evropskoj uniji u nedeljni za nama dostigla je 1,77 evra, što je skok od skoro deset procenata za samo dvanaest nedelja, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama beleži još drastičniji porast sa 2,94 na 3,57 dolara po galonu za svega mesec dana.
U takvim okolnostima, električna energija se nameće kao svojevrsno sigurno utočište za vozače. Ovaj globalni fenomen najbolje potvrđuju izveštaji sa tržišta koja su, geografski gledano, potpuno udaljena od aktuelnog žarišta sukoba – Bliskog istoka, ali su ekonomski itekako povezana.
Poštovani, da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
