Stari kontinent ipak nije za bacanje

Trebalo joj je samo deset dana da se vrati. Vitalnija, poželjnija, spremnija, odlučnija, motivisanija, atraktivnija. Spektakularno na velika vrata 17. i 27. januara Evropa je ušetala na svetsku pozornicu kojom u poslednje vreme dominiraju neizvesnosti, visoko podignuti zidovi (barijere) i lični hirovi samopromovisanih vladara sveta.

Godinama osporavana i ponižavana od kremaljskog cara i ruskih petokolonaša čije su kampanje dezinformacija podsticale polarizaciju i nepoverenje u institucije liberalne demokratije i slobodnog tržišta, pokazala je već na startu 2026. godine da stara dobra Evropa nije za staro gvožđe i da može da bude svetski lider u promociji slobodne trgovine kao motora ekonomskog rasta i blagostanja. Istovremeno, to je i vruć šamar dojučerašnjem savezniku s druge strane Atlantika.

Veliki dani za Evropu.

U ta dva dana Evropa je napravila dva „armstrongovska“ koraka, velika i za običnog evropskog građanina i za čovečanstvo – posle 25 odnosno 20 godina pregovaranja finalizovala je i potpisala sporazume o trgovini bez carina i barijera sa savezom Merkosur (Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj) i Indijom i tako svojim proizvođačima otvorila tržišta od oko 1,7 milijardi ljudi koje sa evropskim tržištem čini zonu slobodne trgovine od 2,1 milijardu stanovnika. Zahvaljujući (i) Evropi stvorene su dve najveće slobodne trgovinske zone na svetu u kojima učestvuju 32 države i koje stvaraju 23 odsto (EU plus Merkosur) i 25 odsto (EU plus Indija) svetskog bruto domaćeg proizvoda. Nije slučajno dogovor s Merkosurom nazvan „više od sporazuma“, a s Indijom „majka svih sporazuma“ (nijedan indijski trgovinski partner do sada nije dobio toliko veliko ukidanje carina).

Sporazumi s Merkosurom i Indijom (od 2016. godine i sa Kanadom, a od 2019. i sa Japanom) značajna su pobeda Evrope u starom sukobu s Putinom i novom odmeravanju snaga s Trampom. Ruska propaganda već dugo zagovara ratnohuškačku teoriju protiv Evrope koju Putinov portparol Dmitrij Peskov formuliše kao „nedostatak vizionara koji znaju da planiraju i sagledavaju posledice u budućnosti“.

Cilj Moskve i pre prve invazije na Ukrajinu bio je da svim sredstvima sruši Evropu i razbije evropsko jedinstvo, predstavljajući je kao slabu, nekompetentnu i nesposobnu da deluje i predvodi. Tramp zastupa sličnu tezu o nesposobnoj i sklerotičnoj Evropi, ponižava je, prognozira joj „brisanje iz civilizacije“, nudi joj se kao tutor i sa svojim saveznicima unutar EU pokušava da je razbije. Na tim platformama okupljaju se i antievropski nastrojeni pojedinci, grupe i političke partije iz Srbije pokušavajući da zaustave njenu integraciju u Evropsku uniju.