Svakodnevno građani iskreno zainteresovani za to šta se dešava u svetu u ćakuli pomenu kraj rata u Ukrajini. Kada će ta ružna priča da se završi ili će se nastaviti ili čak prerasti u sukob širih razmera. Odužio se taj rat preko svake mere, a to šta se dešava na frontu retko se probija u prvi red vesti. Od kasne zime i ranog proleća, sve okolnosti, primarno bezizlaznost pozicija obe strane, ukazivale su na to da će se razumno pregovarati o primirju. Zasada čekamo na neki pomak pod pritiskom okolnosti.
Linija je koja postala malo šira – jedna ruska analiza kaže da se sada radi prosečno o čitavih 20-30 km prostora pod nadzorom dronova koji se naziva „sivom zonom” u vokabularu ratnika sa istoka. Rusi kažu da ništa više ne može da se radi po udžbenicima koji su prepoznavali kontinuirani front – prednji kraj, pozadinu. Naravno, to se odnosi na ravnice Ruske ploče (geografskog odnosno geološkog pojma, a ne političkog) – ravnice presečene rekama koje čine prirodne linije.
Nasleđe Otadžbinskog rata u ruskoj vojnoj školi održalo se u punoj snazi sve sa proračunima koliko treba tenkova i artiljerijskih oruđa prikupiti na kilometar fronta za proboj. Norme su bile vrlo važne jer su oficiri učeni da kruto rade svoj posao i poveli su soldatesku u blickrig. Umesto strateških promišljanja ušli su u svakodnevno rešavanje taktičkih zadataka na nivou vod-četa, retko bataljon. Pokušaj Rusa da tokom oktobra ponegde krenu preko livade sa sastavom ekvivalenta ojačane čete završio se gubitkom tehnike i ljudi, često preko dve trećine borbenih vozila i trećina ljudstva bili su cena za ambiciozni plan nekog pukovnika da uzme crkvu i zadružnu prodavnicu u nekom mestašcu.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
