Dok su se prisećali žrtava Drugog svetskog rata, miliona onih koji su izginuli što za slobodu, što zbog nekih drugih ciljeva, trojica lidera – Rusije, Kine i Severne Koreje na Trgu Tjenanmen, takođe mestu brojnih žrtava – razgovarali su, simbolike li, o večnom životu.
Nije njih zanimao religijski večni život jer se za njega treba “žrtvovati”; više je to bilo ćaskanje o tome šta im sada nauka može pružiti, jer kako je Si Đinping zaključio, oni su skoro pa deca u sedamdesetim, s obzirom na vitalnost, zategnutost lica i poziciju moći. A naučno, pa, ljudi bi u naše vreme mogli da dostignu dugovečnost od 150 godina, snimio je “vrući mikrofon” njegovu konstataciju.
Čini se da je tema najviše zanimala Vladimira Putina, čija ćerka Marija Voroncova, vrhunska endokrinološkinja, inače, proučava dugovečnost zahvaljujući vladinim fondovima.
Putinov prevodilac preneo je reči, na kineskom: “Biotehnologija se kontinuirano razvija. Ljudski organi mogu da se iznova presađuju. Što duže živiš, to si mlađi i moguće je čak postići besmrtnost.”
Geopolitika i dugovečnost izgleda da idu ruku pod ruku u zemljama u kojima nema smenjivosti vlasti. Ali budimo pošteni: nije želja za dugim i kvalitetnim životom nešto ekskluzivno, niti je to nešto novijeg datuma. Svi volimo i rastužimo se uz onu Fredijevu pesmu “Who wants to live forever”, ili “Forever young”, pogotovo kad znate kontekst.
Ko ne voli da živi dugo i lepo?
Možda je besmrtnost samo više opsesija onih koji imaju šta da izgube.
To je najpopularnija tema za milijardere: Lari Pejdž, Džef Bezos, Mark Zakerberg, Sem Altman, Piter Til, svi ulažu milione u slične kompanije koje se bave istraživanjima i produženjem ljudskog veka.
dr Zoran Radovanović
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
