Postoje nedelje koje prođu u znaku tektonskih poremećaja: carinskih ratova objavljenih u tvitovima, neočekivanih poteza centralnih banaka i berzanskih potresa koji odjekuju planetom. A postoje i nedelje poput ove za nama. Nedelje varljivog zatišja. Američki predsednik, zaokupljen potpisivanjem izvršnih naredbi o produžetku trgovinskih primirja i gašenjem geopolitičkih požara, ostavio je svetsku ekonomiju da diše. Činilo se da su direktori, investitori i ministri finansija konačno dobili priliku da se vrate “normalnom” poslovanju.
Ali šta je danas uopšte normalno poslovanje? Dok se na globalnoj pozornici spuštala zavesa na jednu dramu, iza kulisa su se odvijale stotine manjih, ali ne manje važnih predstava. Umesto predsedničkih dekreta, nedelju su obeležile sudske tužbe tehnoloških milijardera, tihi ratovi za dominaciju u prodaji čipova, bitke sindikata za plate u fabrikama donera i zabrinuti pogledi centralnih bankara ka rastućoj imperiji digitalnog dolara. Ispostavilo se da, i kada glavni dirigent pauzira, orkestar nastavlja da svira. Svako svoju melodiju, naravno.
Ova nedelja lažnog mira pokazala je da je ekonomska mašinerija perpetuum mobile sukoba interesa. Dok se Bela kuća bavila diplomatijom, korporacije su se bavile monopolom, veštačka inteligencija investiranjem, a potrošači su se nadali jeftinijoj hrani i uslugama, dok su se vodile rasprave o tome ko ima pravo da ograniči profite i da li je slobodno tržište svetinja ili samo izgovor. U tom prividnom zatišju, čuli su se šumovi pravih, sistemskih problema koji ne zavise od dnevne politike jednog čoveka, ma koliko moćan on bio.
Dobro došli u Biznis sredom, naš pregled svetskih, regionalnih i domaćih ekonomskih dešavanja.
Svet: Prljavi poslovi u čistoj sobi i AI kao bik na Volstritu
Glavna vest koja je definisala ton nedelje stigla je iz Bele kuće: Sjedinjene Države i Kina dogovorile su se da za još 90 dana odlože uvođenje novih carina. Izvršna naredba koju je potpisao predsednik Donald Tramp sprečila je scenario u kojem bi tarife na kinesku robu skočile na 54 odsto, a kineske na američku na 34 odsto. Svet je kolektivno odahnuo. Ali, dok se na carinskom frontu dim razišao, vatra je buknula u rovu tehnološkog rata.
Iz Pekinga je, kako se izveštava, stigla diskretna ali jasna poruka domaćim kompanijama: izbegavajte Nvidijine H20 procesore, naročito u poslovima sa vladom. Ovaj potez usledio je nakon što su Nvidia i AMD pristali da plate američkoj vladi 15 odsto prihoda od prodaje određenih čipova Kini, što je bio pokušaj Vašingtona da održi kontrolu, a istovremeno i profitira. Kineska “preporuka”, iako ne i formalna zabrana, jasan je znak da se ispod površine diplomatskih osmeha vodi bespoštedna bitka za tehnološku prevlast.
U Silicijumskoj dolini, bitka se vodila ne za luke, već za ekrane pametnih telefona. Ilon Mask, nikad daleko od reflektora, zapretio je kompaniji Apple tužbom zbog navodnog kršenja antimonopolskih zakona. Mask tvrdi da Apple namerno sabotira rangiranje njegove aplikacije za veštačku inteligenciju, Grok, kako bi favorizovao partnerstvo sa kompanijom OpenAI i njihovim ChatGPT-jem. “Apple se ponaša na način koji onemogućava bilo kojoj AI kompaniji osim OpenAI da dospe na prvo mesto u App Storeu, što je nedvosmisleno kršenje antimonopolskih zakona”, napisao je Mask na svojoj platformi X. Iako se Grok probio na peto mesto najpopularnijih besplatnih aplikacija, za Maska to nije dovoljno. On želi mesto u Appleovoj “must-have” sekciji, gde suvereno vlada ChatGPT. Ovaj sukob titana pokazuje da budućnost veštačke inteligencije neće zavisiti samo od kvaliteta algoritama, već i od toga ko kontroliše kapije digitalnog tržišta.
Poštovani, da biste pročitali 3 besplatna teksta potrebno je da se registrujete, a da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Već imate nalog? Ulogujte se
