Za sve one kojima jedno glasanje nije bilo dovoljno

Nastavljamo da analiziramo, iz mnogo uglova i još više kutova, sve rezultate naše velike književne debate „100 najboljih romana“. Rezultate pogledajte ovde i priključite se akciji tako što ćete glasati za svoje omiljeno delo.

***

Bilo bi lako, a u isto vreme i teatralno – što nije uvek loše, pitajte samo neke dobre pisce – napraviti još jedan presek našeg izbora za 100 najboljih romana tako što ćemo suprotstaviti „narod“ i „elitu“. Naravno, ovo prvo su pretplatnici Velikih priča, koji na sajtu, uz besplatnu registraciju, imaju priliku da odaberu svoje favorite; a ovo drugo bi trebalo da su članovi našeg žirija.

Ali ovo baš nisu dani u kojima treba bilo ko da se svađa, a kamoli da se deli; neka bude samo da je Srbija (i Crna Gora, i BiH, i Hrvatska, pa i svi naši dijasporci koji razumeju ovaj jezik) glasala, i da se ishod tog glasanja trenutno razlikuje od onog „prvog kruga“.

I to je sasvim u redu. Ono, ujedinjeni u različitosti, ali sa zajedničkim ciljem, koji je plemenit – u ovom slučaju, promocija leporečja i čitanja – ali se gotivimo i dalje.

Dakle, nećemo da tražimo koalicije, jurimo mandate niti da pozivamo poražene da izađu, čak i pre vremena, i da čestitaju pobednicima. U našem slučaju nema ni izborne tišine, što je dobro, pošto bi bilo prilično teško objasniti ljubiteljima književnosti da nekoliko dana ne smeju javno da govore o omiljenim romanima. Ili da, na kraju krajeva, ne smeju da se raduju.

Od našeg prošlog preseka (a kao da je bio u prethodnom životu!) nije bilo previše iznenađenja. I dalje vodi delo „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, što znači da je „autsajder“ na izborima skoro pa porazio incumbenta (skoro, jer je ostalo još tačno nedelju dana do zaključivanja i prebrojavanja glasova). I dalje je „Besnilo“ Borislava Pekića roman koji je napravio najveći skok; i dalje „Semper idem“ Đorđa Lebovića pokazuje koliki je fenomen.

Podsetimo da su se Andrić i Selimović borili za prvo mesto i u glasanju žirija, i da je razlika bila svega jedan bod. Opet, neko ko bi suprotstavljao ove stavove mogao bi da kaže da pisci, profesori i kritičari više cene velike istorijske panorame, dok su „obični“ čitaoci naklonjeniji romanima o pojedincu i o njegovom sukobu sa vlastima. Nešto slično, naravno, nudi i delo „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, koje je zadržalo poziciju u top 10 i kod žirija i kod publike.

Ali, ono što želimo da istaknemo, možda po prvi put, jeste i da postoji još jedan, još „alternativniji“ način da pretplatnici glasaju. Svako može da zanemari listu od 100 romana i da je proširi, odnosno da ubaci one koji se nisu našli na njoj.

Na Velikim pričama nazvali smo to „101. roman“, i rezultati su vrlo indikativni.

Pre svega, na vrhu su dve spisateljice, od kojih jedna moderna i živa. „Lagum“ Svetlane Velmar-Janković i „Uhvati zeca“ Lane Bastašić romani su koje je pomenulo najviše čitalaca. I na trećem mestu je jedna spisateljica, i to regionalna – „Toni“, prvi roman Rumene Bužarovske. Našlo se, kao što možete da vidite u našoj tabeli, i mesta za neke druge stare i novije pisce.

Uživajte u demokratiji, ne samo ovoj koju vam omogućavaju Velike priče.